Sinhua: Si Đinping - vizionarski arhitekta svetskog mira i razvoja
U svečanoj Konferencijskoj zgradi sedišta Ujedinjenih nacija u Njujorku, sjajna bronzana posuda visoka 165 cm blista pod blagim svetlom, dok njen emajl sija u živopisnoj kineski crvenoj boji.
"Zun mira", koji je kineski predsednik Si Đinping poklonio Ujedinjenim nacijama u septembru 2015. godine povodom 70. godišnjice UN, nije samo delikatni artefakt. On simbolizuje težnju i uverenje kineskog naroda u miroljubivi razvoj, saradnju i obostrano korisne ishode, rekao je Si prilikom otkrivanja.
Deceniju kasnije, dok najviši kineski lider putuje u Moskvu kako bi obeležio 80. godišnjicu pobede u Velikom otadžbinskom ratu, njegovo prisustvo nosi i teret istorije i potvrdu vizije budućnosti, piše Sinhua.
Na čelu nacije koja je vekovima težila miru i harmoniji, a dodatno ojačana borbom protiv militarizma, imperijalizma i fašizma u svojoj novijoj prošlosti, Si ima jedinstvenu sposobnost da razume vrednost mira i dosledno se zalaže za izgradnju miroljubivog sveta, što je zadatak od izuzetne važnosti s obzirom na današnje tenzije i sukobe na globalnom planu.
TEŽNJA KA MIRU
Si posmatra istoriju kao ogledalo iz kog čovečanstvo treba da uči kako ne bi ponavljalo tragedije iz prošlosti.
Ove godine obeležava se 80. godišnjica pobede u ratu koji se u Kini često naziva Svetskim antifašističkim ratom, a globalno je poznat kao Drugi svetski rat. Gotovo ceo svet bio je uključen, a više od 100 miliona ljudi je poginulo ili ranjeno u, kako se smatra, najrazornijem sukobu u ljudskoj istoriji.
Hrabrost i ogromne žrtve kineskog naroda odigrale su ključnu ulogu u porazu fašističkog Japana i pružile stratešku podršku saveznicima na evropskim i pacifičkim ratištima, ukazuje Sinhua.
"Istorija nas je naučila da uvek budemo oprezni prema ratu, koji je poput demona i noćne more i donosi nesreću i patnju ljudima", rekao je jednom prilikom Si. "Takođe nas je naučila da čuvamo mir s velikom pažnjom, jer je mir, poput vazduha i sunca, često neprimetan dok uživamo u njegovim blagodetima, ali niko ne može da živi bez njega", dodao je.
Ova istorijska pouka je osnova Sijevog neumornog zalaganja za mir. Više puta je isticao posvećenost Kine miroljubivom razvoju, obećavajući da Kina nikada neće težiti hegemoniji, ekspanziji niti stvaranju interesnih sfera, bez obzira na to koliko snažna postala.
Tokom posete Francuskoj 2014. godine, Si je preoblikovao Napoleonovu metaforu o Kini kao "uspavanom lavu" koji će, kada se probudi, uzdrmati svet. "Sada se Kina, taj lav, probudila. Ali to je miroljubiv, prijateljski i civilizovan lav", rekao je Si, ilustrujući miroljubivu dimenziju Kineskog sna.
Si Đinpingova filozofija proističe iz hiljadugodišnje kineske kulture. Kao strastveni čitalac tradicionalnih kineskih klasika, jednom prilikom je objasnio kako drevna kineska mudrost posmatra rat i mir, citirajući "Umeće ratovanja", kineski klasik napisan pre više od 2.000 godina.
Ključna poruka te knjige, rekao je Si tokom glavnog govora u Kancelariji UN u Ženevi 2017, "jeste da se svaki napor treba uložiti u sprečavanje rata i da se mora postupati s velikim oprezom kada je rat u pitanju".
Sijev stav o opreznosti kada je reč o ratovanju ogleda se i u njegovim susretima sa stranim liderima i zvaničnicima.
"Već dugo je poznato da pravi stručnjaci za vojna pitanja ne žele da koriste vojna sredstva za rešavanje problema", rekao je, citirajući kinesku poslovicu prilikom sastanka sa tadašnjim američkim ministrom odbrane Džejmsom Matisom u Pekingu 2018.
Jasna manifestacija Sijevog promišljanja jeste poštovanje istorije i odavanje počasti herojima. "Nacija koja ima budućnost ne može biti bez heroja", rekao je jednom prilikom. Svake godine od 2014. Si odaje počast palim kineskim junacima na Dan mučenika, koji se obeležava 30. septembra, dan pre Nacionalnog dana Kine.
Godine 2015, kada je Kina slavila 70. godišnjicu pobede u Drugom svetskom ratu, Si je uručio medalje kineskim veteranima i predstavnicima iz Rusije i drugih zemalja koji su pomagali kineskim vojnicima na bojištima.
Nikolaj Čuikov, unuk sovjetskog maršala Vasilija Čuikova, bio je među onima koji su od Sija primili medalju mira. "Od svih priznanja koje sam dobio, medalji mira pridajem najveći značaj", rekao je.
BAKLjA MULTILATERALIZMA
Pod Sijevim vođstvom, Kina sledi nezavisnu spoljnu politiku mira, aktivno učestvuje u mirovnim misijama UNa i učvršćuje prijateljstva i partnerstva s državama širom sveta.
Dok hegemonizam i protekcionizam ponovo pokazuju svoje ružno lice, svet je suočen sa sve složenijim izazovima i neizvesnostima. U Sijevim očima, jedini izlaz je istinski multilateralizam. On je multilateralizam uporedio sa bakljom koja može osvetliti put čovečanstvu.
Kineski predsednik dosledno poziva međunarodnu zajednicu da očuva međunarodni sistem zasnovan na Ujedinjenim nacijama, koji je uspostavljen nakon Drugog svetskog rata i utemeljen na međunarodnom pravu.
"Moramo da promovišemo multilateralizam, čija je suština da se međunarodni poslovi rešavaju dogovorom svih zemalja, a ne voljom jedne ili nekoliko njih", rekao je.
Si Đinping, odlučan zagovornik istinskog multilateralizma, godinama vodi Kinu ka proaktivnoj i konstruktivnoj ulozi u rešavanju ključnih regionalnih i globalnih pitanja.
Kako bi se ukrajinska kriza što pre okončala, Si je izneo predlog u četiri tačke, naglašavajući da se mora poštovati suverenitet i teritorijalni integritet svih zemalja, da se moraju slediti ciljevi i principi Povelje UN, da se legitimne bezbednosne brige svih zemalja moraju uzeti u obzir i da treba podržati sve napore koji doprinose mirnom rešavanju krize.
Pod Sijevim vođstvom, Kina je vodila "šatl-diplomatiju" i posredničke napore u cilju podsticanja mirovnih pregovora i pokrenula je grupu Prijatelji mira sa Brazilom i drugim zemljama Globalnog juga u okviru Ujedinjenih nacija u vezi s ukrajinskom krizom.
Kada je reč o Bliskom istoku, kineski predsednik promovisao je mir i stabilnost u tom nestabilnom regionu. Uz kinesko posredovanje, Saudijska Arabija i Iran su se u martu 2023. godine dogovorili da obnove diplomatske odnose nakon sedmogodišnje pauze. Uoči pregovora, Si je odvojeno razgovarao s liderima obe zemlje.
U telefonskom razgovoru sa Sijem ubrzo nakon ovog diplomatskog pomaka, saudijski prestolonaslednik i premijer Mohamed bin Salman Al Saud pohvalio je sve značajniju i konstruktivniju ulogu Kine u regionalnim i međunarodnim poslovima.
Suočen s pretećim obrisima novih sukoba, Si je promovisao transformativni pristup kolektivnoj bezbednosti. U maju 2014. izložio je viziju zajedničke, sveobuhvatne, kooperativne i održive bezbednosti za Aziju. Osam godina kasnije, predstavio je Globalnu bezbednosnu inicijativu (Global Security Initiative – GSI).
"Mi, kao čovečanstvo, živimo u nedeljivoj bezbednosnoj zajednici", rekao je, zalažući se za dijalog umesto konfrontacije, partnerstvo umesto savezništva i za rešenja sa obostranom koristi umesto pristupa u kojem jedan dobija, a drugi gubi.
"ZLATNI KLJUČ" RAZVOJA
Trajni svetski mir ostaje jedno od najvećih stremljenja čovečanstva. Za Sija, mir i razvoj su nerazdvojni. Jednom je primetio da drvo mira ne raste na jalovom tlu, kao i da plod razvoja ne sazreva usred ratnih plamenova.
U skladu s tom među-povezanošću, Si insistira da je "zlatni ključ" za sigurnu i stabilnu budućnost - podsticanje održivog razvoja.
Od kako je postao predsednik Kine, Si je razvoj postavio kao stub svoje vizije boljeg sveta za čovečanstvo. Inicijative koje je predložio u tom pravcu, naročito Inicijativa Pojas i put (Belt and Road Initiative) i Globalna razvojna inicijativa (Global Development Initiative), služe kao mostovi za zajednički razvoj kroz širu saradnju.
Kina je obezbedila razvojnu pomoć za više od 160 zemalja, a saradnja u okviru inicijative Pojas i put uključuje preko 150 država. Pod okriljem Globalne razvojne inicijative, Kina je mobilisala skoro 20 milijardi američkih dolara razvojnih fondova i pokrenula više od 1.100 projekata, podstičući rast i modernizaciju u brojnim, posebno u zemljama u razvoju.
"Kina deli svoje razvojno iskustvo s drugim zemljama putem svojih razvojnih inicijativa, koje su pomogle da se podstakne zajednički razvoj", rekao je Straton Habijarimana, ekonomista iz Ruande.
"Pošto su ove inicijative usmerene na ljude, one se bave ključnim izazovima poput nesigurnosti u snabdevanju hranom i siromaštva i doprinele su ublažavanju tenzija među državama", dodao je.
OBNOVA SVETSKOG PORETKA
Smeštena pored reke Huangpu u Šangaju, Nova razvojna banka osnovana je 2014. godine od strane pet zemalja članica BRIKS-a kako bi obezbedila finansijsku podršku za razvoj transportne infrastrukture, čiste energije i digitalne infrastrukture u državama članicama.
Kada je Si nedavno posetio banku, u njoj nije video samo finansijsku instituciju. Nazvao ju je "pionirskom inicijativom za jedinstvo i samousavršavanje Globalnog juga", naglašavajući trajnu posvećenost izgradnji pravednijeg i ravnopravnijeg međunarodnog poretka.
Zemlje članice BRIKS-a predvode Globalni jug. Si je lično podsticao istorijsko proširenje BRIKS-a u 2023. godini, kako bi se ojačalo jedinstvo među zemljama Globalnog juga. Ovo proširenje, rekao je, dodatno će osnažiti snage za mir i razvoj u svetu.
Zemlje u razvoju i dalje su nedovoljno zastupljene u globalnom sistemu upravljanja, kojim već dugo dominira Zapad. Kina smatra da globalni razvoj može biti uravnoteženiji, a mir stabilniji, tek kada se uspon tržišta u razvoju i zemalja u razvoju odrazi i u tom sistemu.
Tokom Samita Grupe 20 na Baliju 2022. godine, Si se glasno zalagao da se Afrička unija priključi tom najvažnijem multilateralnom mehanizmu, čime je Kina postala najraniji i najuporniji zagovornik jačanja glasa Afrike u globalnom upravljanju.
Poslednjih godina, Si je predložio Inicijativu Pojas i put, Globalnu razvojnu inicijativu, Globalnu bezbednosnu inicijativu i Globalnu civilizacijsku inicijativu kao ključna globalna javna dobra u cilju stvaranja pravednijeg i ravnotežnijeg sistema globalnog upravljanja.
Bivši generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-Mun, koji je pre 10 godina primio "Zun mira" od kineskog predsednika rekao je, u ime UN, da su kineske inicijative za promociju svetskog mira i razvoja neraskidivo povezane sa Sijevom vizionarskom sposobnošću.
"Kina igra sve značajniju ulogu na svetskoj sceni, a Si je pokazao proaktivno i presudno liderstvo", rekao je Ban. „On uvek veruje da Kina može napredovati samo ako svet ide napred, a kada Kina napreduje, svet postaje još bolje mesto", dodao je.
Si je to sažeo sopstvenim rečima: "Svako jačanje Kine je istovremeno i jačanje izgleda za mir u svetu".
