AP: Razdor između Zapada i Rusije u prvom planu proslave pobede nad nacističkom Nemačkom
U kontrastu prema ruskoj proslavi 80. godišnjice pobede nad nacističkom Nemačkom, evropski lideri su se saglasili da osnuju tribunal za suđenje ruskim liderima zbog rata protiv Ukrajine.
Razdor između zapadnoevropskih sila i Rusije – nekadašnjih saveznika koji su pobedili nacističku Evropu – bio je, kako ocenjuje agencija Asošiejtid pres, još ogoljeniji u petak, kada je Evropska unija obećala dodatnih dve milijarde evra kako bi pomogla Ukrajini da se naoruža, ovog puta novcem prikupljenim od zamrznute ruske imovine.
Ruski predsednik Vladimir Putin ugostio je lidere Kine, Brazila i mnogih drugih na masovnoj paradi koja bi trebalo da projektuje rusku moć.
Dok su Velika Britanija, Francuska i SAD održavale ceremonije u četvrtak, ministri spoljnih poslova EU odlučili su da se sastanu u Lavovu u znak podrške Ukrajini. Evropski lideri će učiniti isto kada se okupe u Oslu.
Ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da će specijalni tribunal za ispitivanje ruskih ratnih zločina u Ukrajini biti formalno osnovan na sastanku Komiteta ministara Saveta Evrope ovog meseca.
U zajedničkom saopštenju s ministrima spoljnih poslova iz oko 40 zemalja, ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je u petak da je završen tehničko-pravni posao neophodan za osnivanje tribunala. Sastanak Komiteta ministara održaće se u Luksemburgu 13. i 14. maja.
Tribunal će se fokusirati na sudske procese protiv ruskih lidera koji su najodgovorniji za invaziju na Ukrajinu koja je počela 2022. godine.
Ukrajinski premijer Denis Šmihalj izjavio je da će Evropska unija izdvojiti skoro 1,9 milijardi evra za vojnu podršku njegovoj zemlji.
Šmihalj je u petak na Telegramu objavio da će milijarda evra od ovog iznosa biti namenjena kupovini oružja direktno od ukrajinskih proizvođača.
Oko 600 miliona evra biće iskorišćeno za nabavku artiljerije i municije, a dodatnih 200 miliona biće iskorišćeno za jačanje ukrajinske protivvazdušne odbrane.
Šmihalj je rekao da je posebno zahvalan Danskoj, Francuskoj, Holandiji i Italiji koje će pomoći u kupovini oružja u vrednosti od milijardu evra.
On je rekao da je paket vojne podrške "istorijski" budući da će oružje biti kupljeno korišćenjem sredstava od zamrznute ruske imovine preko Evropskog fonda za mir.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je ruski predsednik Vladimir Putin pokrenuo invaziju na Ukrajinu pošto nije kažnjen za prethodne ratove koje je vodio.
On je rekao da "Rusija mora biti odgovorna za svoju agresiju baš kao i nacisti", pozivajući na punu podršku EU stvaranju tribunala za ruske zločine.
Ukrajinski predsednik je takođe naznačio da Evropa priprema još milijardu evra vojne pomoći za njegovu zemlju, čime će ukupan iznos novih sredstava podrške EU dostići četiri milijarde evra.
Stojeći pored visokih ukrajinskih vladinih zvaničnika u Lavovu, šefica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas odala je počast žrtvama rata u Ukrajini na tamošnjem groblju.
Kalas je rekla da "ne može da razume" kako drugi lideri mogu da stoje pored ruskog predsednika Vladimira Putina u Moskvi na proslavi u ruskoj prestonici u petak.
Kalas i desetine evropskih zvaničnika okupili su se u Lavovu kako bi podržali stvaranje specijalnog tribunala zaduženog za zločine koje su počinili visoki ruski zvaničnici u ratu protiv Ukrajine.
Ona je rekla da će pokretanje suda značiti da "niko ne može biti nekažnjen za počinjene zločine", uključujući i lidere koji su odlučili da pošalju vojnike u Ukrajinu.
Kalas je pozvala druge zemlje da podrže tribunal, upozoravajući da bi se takvi zločini mogli ponoviti ako niko ne bude odgovorao.
Estonski muzej Narva okačio je transparent sa kompozitnim portretom Vladimira Putina i Adolfa Hitlera dok ruski predsednik organizuje proslave povodom 80. godišnjice poraza od nacističke Nemačke u Drugom svetskom ratu.
Na transparentu na zidu muzeja piše "Putler ratni zločinac" i vidljiv je sa ruske strane reke Narve, pokazuje post muzeja na Fejsbuku.
Estonija je odbila da dozvoli korišćenje njenog vazdušnog prostora za letove do Moskve i iz nje u vezi s ruskom proslavom, navela je Baltički novinski servis.
Nekoliko severnoevropskih lidera reklo je da su u četvrtak imali dobar razgovor s američkim predsednikom Donaldom Trampom neposredno pre nego što je on na svojoj platformi Truth Social objavio da SAD pozivaju na 30-dnevni bezuslovni prekid vatre u Ukrajini.
Tramp je rekao da će, ako primirje ne bude poštovano, "SAD i njihovi partneri uvesti dalje sankcije" Rusiji.
Nordijski i baltički lideri, koji su se okupili uoči sastanka o bezbednosti u Oslu, u Norveškoj, pozvali su Trampa u četvrtak i "stavili telefon na sto" da razgovaraju sa njim, rekao je norveški premijer Jonas Gar Stere.
Finski predsednik Aleksandar Stub rekao je da je razgovor trajao oko 20 minuta. Estonska premijerka Kristen Mihal rekla je da je razgovor bio "odličan", dodajući da Trampova pozicija "ide ka saradnji s evropskim partnerima".
Visoki američki zvaničnici su ranije nagovestili da će Evropa biti isključena iz razgovora sa SAD o Ukrajini, a takođe su pretili da će SAD prekinuti te razgovore ako ne bude dogovora.
Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro rekao je da su se evropski saveznici saglasili oko još jednog paketa sankcija protiv Rusije. Baro nije detaljnije izneo detalje paketa, rekavši da će biti usvojen "u narednim danima".
On je takođe u Lavovu izrazio uverenje da će specijalni tribunal "omogućiti borbu protiv nekažnjivosti za sve ratne zločine koji su počinjeni tokom ovog rata agresije Rusije protiv Ukrajine"
"Nema mira bez pravde, a nema pravde bez istine", rekao je Baro.
On je dodao da je francuski predsednik Emanuel Makron u četvrtak razgovarao s Trampom i rekao mu da je vreme da se Putin primora da pristane na prekid vatre.
Putin je u Moskvi pohvalio ruske trupe koje se bore u Ukrajini. "Ponosni smo na njihovu hrabrost i odlučnost, njihovu duhovnu snagu koja nam je uvek donosila pobedu", rekao je ruski predsednik.
Putin je proglasio jednostrano 72-časovno primirje koje je počelo u sredu, kako bi se poklopilo s proslavom Dana pobede, ali je upozorio da će ruske trupe uzvratiti na bilo kakve napade.
Moskva zasad nije prihvatila 30-dnevno primirje koje su predložile SAD, a koje je Ukrajina prihvatila, povezujući ga sa obustavom isporuke zapadnog oružja Ukrajini i mobilizacijskim naporima Kijeva, uslovima koje su Ukrajina i njeni zapadni saveznici odbacili.
Ukrajinske vlasti su u petak izvestile o desetinama ruskih udara u kojima su poginule najmanje dve osobe u Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti i oštećene zgrade.
Zelenski je rekao da je u četvrtak imao "dobar razgovor" s Trampom, tokom kojeg su njih dvojica obeležili Dan pobede i razgovarali o putu ka miru u Ukrajini.
On je u petak rekao da je obavestio Trampa o situaciji na bojnom polju i ponovio da je Ukrajina spremna za 30-dnevno primirje "koje počinje već danas", pozivajući Rusiju da podrži predlog.
Zelenski je naglasio spremnost Ukrajine da se uključi u razgovore "u bilo kom formatu", ali je rekao da Rusija mora da dokaže svoju posvećenost proglašenjem potpunog, bezuslovnog prekida vatre.
Ukrajinski predsednik je dodao da je Tramp potvrdio svoju želju da pomogne u okončanju rata i podržao ideju o prekidu vatre, pri čemu su se obojica složila da ostanu u kontaktu.
U Moskvi je izvedena velika vojna paradu na Crvenom trgu u Moskvi povodom 80. godišnjice poraza nacističke Nemačke u Drugom svetskom ratu.
Putin i grupa stranih lidera, uključujući kineskog predsednika Si Đinpinga, brazilskog predsednika Luiza Inasija Lulu da Silvu i slovačkog premijera Roberta Fica, prisustvovali su paradi. Agencija AP nije spomenula da je u Moskvi i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Masovna parada na Crvenom trgu i druge ceremonije ističu napore Moskve da projektuje svoju moć i učvrsti saveze koje je sklopila, dok traži protivtežu Zapadu u jeku trogodišnjeg rata u Ukrajini.
Svečanosti ove godine bile su u senci izveštaja o ukrajinskim napadima dronova usmerenim na Moskvu i ozbiljnim poremećajima na aerodromima u prestonici, kao i prekidima mobilnog interneta u sredu.
Dan pobede koji slavi predaju nacističke Nemačke kojom je okončan Drugi svetski rat, najvažniji je sekularni praznik u Rusiji.
Dok većina zapadnih zemalja slavi godišnjicu 8. maja, Rusija je slavi 9. maja.
General Dvajt Ajzenhauer, vrhovni komandant savezničkih snaga u Evropi, zapravo je prihvatio bezuslovnu predaju nacističke Nemačke u 2:41 ujutru po lokalnom vremenu 7. maja, na ceremoniji u Remsu, u Francuskoj. Iako je vest procurela do te večeri, zvanično saopštenje je odloženo do sledećeg dana jer su SAD, Velika Britanija i Francuska pokušavale da reše razlike sa Sovjetskim Savezom, koji je smatrao da predaja ne priznaje žrtve koje su njegove trupe podnele u obezbeđivanju pobede.
Drugi dokument o predaji potpisan je oko ponoći 8. maja u Berlinu, zadovoljavajući sovjetske zabrinutosti.
