Student iz Severne Makedonije: Ljudi su bili revoltirani kada je Vučić posetio povređene u Kočanima
Građani Severne Makedonije bili su revoltirani ulaskom predsednika Srbije Aleksandra Vučića i medija u jedinicu intenzivne nege Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, u kojoj su ležali teško povređeni u požaru u Kočanima, izjavio je danas student iz Skoplja Borjan Eftimov.
On je deo studentskog pokreta u Severnoj Makedoniji, započetog zbog saobraćajne nesreće u Skoplju u kojoj je nastradala jedna devojka, a zatim i tragedije u Kočanima u kojoj su život izgubile 63 osobe.
"To je perverzija političkih zločinaca koji bi hteli da se sve vrti oko njih, takav je Vučić, takav je (premijer Hristijan) Mickoski, i on je ulazio u bolnicu u kojoj su bili pacijenti koji su bili povređeni", rekao je agenciji Beta Eftimov, student Univerziteta Ćirilo i Metodije iz Skoplja.
Dodao je međutim da postoje i grupe u njegovoj zemlji koje podržavaju Vučića, te su pisali hvalospeve i kako je on pomogao, ali da je najviše bilo negativnih reakcija.
Srpski studenti u blokadi dodali su ranije šesti zahtev, kojim traže odgovornost zbog neovlašćenog ulaska fizičkih lica i novinara u jedinicu intenzivne nege Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, gde su bili smešteni pacijenti povređeni u požaru u Severnoj Makedoniji. Zahtev se odnosi na posetu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ministra zdravlja Zlatibora Lončara, u pratnji velikog broja medija, povređenima u požaru u diskoteci u Kočanima, koji su bili smešteni u UKCS, održanoj 17. marta, dan nakon nesreće.
Eftimov navodi da su se protesti iz Skoplja, sada premestili u Kočane te da ih organizuju roditelji poginulih, a da studenti i mladi podržavaju.
"Svake nedelje idemo organizovano iz Skoplja, a nadamo se i iz drugih gradova. Da bismo im pružili ruku i rekli da nisu sami, da je cela Makedonija uz njih", rekao je.
Dodao je da makedonski studenti zahtevaju odgovornost, transparentnost u istrazi povodom požara u Kočanima, kako bi stručna i nestručna javnost mogla da ih analizira i vidi da li je istraga bila objektivna. Takođe traže mere za prevenciju budućih nesreća, kao što je digitalizacija inspektorskog nadzora gde bi svi mogli da vide kako i da li inspektori vrše nadzor.
Poredeći odnos vlasti prema studentima sa situacijom u Srbiji, rekao je da su se makedonske vlasti plašile, kako su to zvale, srpskog scenarija - da će strani agenti želeti da sruše vlast.
"A jedini srpski scenario koji smo dobili je Vučić sa Temua, naš premijer koji kopira srpske vlasti u propagandnim metodama. Ali sada car je go, građani su revoltirani, posebno u Kočanima. Za mesec dana se završava istraga i videćemo da li će zaista vlasti imaju nameru da pohapse i smene sistem ili je to samo bio spektakl i žele da ostanu na svojim pozicijama", naveo je on na marginama trećeg izdanja Konvencije angažovane demokratije, koja se ove godine održava u Skoplju.
Međutim jeste istakao da su makedonski studenti inspirisani akcijama srpskih studenata, koji su, kako je ocenio, zagrebali površinu, i što je mladima probudilo nadu da su u celom regionu promene moguće. Ocenio je da se dešava kriza liberalne demokratije, te da mladi sa Zapadnog Balkana ne treba da se okreću zapadnim modelima već da grade svoje.
Na prvom panelu pod nazivom "Izazov statusu kvo: Studentski protesti i demokratske promene na Balkanu", studentkinja Filozofskog fakulteta iz Novog Sada Tatjana Rašić, rekla je da su bes i strah emocije koje ih pokreću u studentskim blokadama, ali da su se vremenom pretvorile u snagu i pozitivnu energiju.
"Osetila sam da nije fer, bes i strah, da neko uzima toliko novca, da ga nije briga, da sam ja mogla da budem pod tom nadstrešnicom. Svi koji su ikad bili tamo osetili su se tako - mogao sam biti ja i to nas drži do sada. Svaki put kad se preispitujem uvek se vraćam na prvi dan", rekla je.
Odgovarajući na pitanje šta bi prvo promenila u Srbiji da je na vlasti, navela je medije i njihovu regulaciju.
Studenti u blokadi, nakon više meseci ograđivanja od političkog angažmana, pozvali su na raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora navodeći da su uvideli da ova vlada ne može da obezbedi uslove u kojima će njihovi zahtevi biti ispunjeni. Rašić je prokomentarisala da su još uvek u toku konsultacije na fakultetima u vezi liste koju će studenti predložiti.
Asistentkinja na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu Milena Stefanović rekla je da ona nije bila iznenađena kada su se studenti pobunili, jer ih poznaje, uprkos ranijim uverenjima javnosti da su nezainteresovani i skeptični.
"Postoji uticajna grupa studenata među mladima. Postojala je predrasuda da su u generaciji z lenji, konzervativni, ali ja mislim da su otvoreni, adaptivni, preduzimljivi, ne vole autoritate, cene horizontalno vođstvo", navela je.
Još je istakla da na početku studentskih blokada nije bilo ideologije pa samim tim ni podela, već samo zahtev za pravdom, ali da se to promenilo, i da je "lakše uočiti ideologiju" različitih fakulteta.
"Pređena je crvena linija. Traumu smo imali još od zločina u Ribnikaru i Duboni i Malom Orašju i to nije razrešeno na dobar način, ljudi nisu zadovoljni kako je sistem radio na tome", dodala je.
Na panelu je još ocenjeno da u sistemima svih država u regionu postoje stručnjaci koji su skrajnuti i do kojih treba doći i podstaći ih da rade svoj posao kako treba i bore se, te da je važno sa promenama krenuti od vrha na svim nivoima jer dobri ministri, direktori, menadžeri znaju kako bi dobro upravljali i menjali sistem.
Stefanović je dodala da je u svom istraživanju na četiri srpska univerziteta, koje doduše nema reprezentativan uzorak, primetila da mladi žele širu društvenu promenu, da žele da se ljudi organizuju u zborove, te da je visok procenat onih koji budućnost zemlje ne vide u EU.
Treće izdanje Konvencije angažovane demokratije (EDI) "Uključi se, inspiriši, osnaži" počela je danas u Skoplju i traje do petka. Organizuju je Evropski fond za Balkan (EFB) i Institut za demokratski angažman Jugoistočne Evrope (IDESE).
Nadovezujući se na uspeh prethodnih konvencija EDI u Beogradu (2021) i Prištini (2023), ovogodišnja konvencija će nastaviti da jača regionalnu EDI mrežu, istovremeno se baveći ključnim izazovima i mogućnostima u današnjem složenom političkom i geopolitičkom okruženju", naveli su organizatori.
Na Konvenciji su se okupili angažovani građani, aktivisti, novinari i predstavnici organizacija civilnog društva iz celog
Zapadnog Balkana "kako bi zajednički negovali i osmišljavali ideje za saradnju, inovacije i akciju".
Biće održan niz interaktivnih radionica, diskusija i formata za umrežavanje.
