Obeležavanje godišnjice Dejtonskog sporazuma: NATO pomaže u održavanju mira u svetu
Na obeležavanju 30. godišnjice zaključenja Dejtonskog mirovnog sporazuma, predstavnici balkanskih nacija koje su imale koristi od tog sporazuma, podržali su američke političare iz obe stranke u oceni značaja NATO za održavanje mira širom sveta, javili su izveštači sa javnog foruma održanog sinoć na Univerzitetu u Dejtonu.
Američki grad Dejton, u saveznoj državi Ohaja, u kojem je pre tri decenije postignut sporazum kojim je okončan rat u Bosni i Hercegovini, domaćin je zasedanja Parlamentarne skupštine NATO, tokom koga će se razmatrati pouke Dejtonskog mirovnog sporazuma za rešavanje savremenih globalnih sukoba.
Američki ambasador pri NATO Metju Viteker rekao je sinoć, na javnom forumu na Univerzitetu Dejton, da nema sumnje da će SAD kao vodeća svetska super sila, imati izazove u budućnosti i da će im biti "potrebni prijatelji".
"NATO je blagoslov za mir i najbolje osiguranje za mir", rekao je republikanski poslanik Nil Dan.
Na panelu su juče predstavnici BiH i Hrvatske razgovarali o trajnom uticaju Dejtonskih mirovnih sporazuma iz 1995. godine dogovorenih na bazi Rajt-Paterson nedaleko od mesta gde se održavaju sastanci Parlamentarne skupštine NATO ove godine.
Nekoliko govornika na panelu "Dejton 30 godina kasnije i ciljevi za sutra" govorili su u prilog članstvu BiH u NATO, dok ta zemlja pokušava da reši pitanja koja su ostala nerešena Dejtonskim sporazumom iz 1995, koji je bio privremeno rešenje a čiji okvir ostaje uglavnom i danas, prenosi agencija AP.
Panelu se obratio i ministar spoljnih poslova BiH Elmedin Konaković, koji je bio 17-godišnji vojnik u vreme rata u BiH, koji je rekao da je značaj sporazuma sklopljenog u Dejtonu uz pomoč vojne i diplomatske intervencije SAD i NATO ogroman.
"Mogu vam reći koliko nam je bliska vrednost mira za sve nas", rekao je Konaković
"Važno je, posebno danas, zato što možemo da vidimo slike iz Ukrajine, Gaze, Sudana, sa drugih mesta, i mir je moguć. Danas sedim i pregovaram o budućnosti moje zemlje, sa ljudima protiv kojih sam se bukvalno borio pre 30 godina. I to je mnogo bolje od rata, verujte mi. Kompleksno je, komplikovano je, nije lako. Imamo mnogo političkih problema ali je mnogo bolje od rata", rekao je Konaković.
Neke ličnosti koje su imale uloge tokom rata u BiH su prisustvoale skupu, uključujući bivšu američku senatorku Kej Bejli Hačinson. Ona je bila ambasadorka SAD pri NATO, a na ovom skupu je bila moderator.
Hačinson je podsetila na put u Sarajevo tokom koga su poslanici koji s njom bili u poseti videli da je razoren glavni grad pretvorio svoj bivši olimpijski stadion u veliko groblje.
Hačinson je potom pozvala bivšeg amerčkog ambasadora u Hrvatskoj Pitera Galbrajta da govori i pozdravila penzionisanog američkog generala Veslija Klarka bivšeg komandata savezničkih NATO snaga za Evropu.
Petodnevno zasedanje kulminiraće u ponedeljak plenarnom sesijom. Skup na kome je oko 300 parlamentaraca i drugih gostiju pozdravio je republikanski predstavnik Majk Tarner koji je bio gradonačelnik Dejtona kada su sporazumi potpisani, a sada vodi američku NATO parlamentarnu delegaciju.
Govorilo se u prilog američke i NATO podrške Ukrajini, uz ocenu da bi njena pobeda u trogodišnjem ratu protiv Rusije bila ključna za evropsku stabilnost i za odvraćanje budućih invazija drugih zemalja, posebno Kine.
Đurić: Unitarna BiH, katastrofa koja čeka da se dogodi
Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić ocenio je da je bilo kakav pokušaj centralizacije Bosne i Hercegovine, naročito ako se on sprovodi mimo volje entiteta, pravno upitan i potencijalno destabilizujuć, odnosno da bi unitarna BiH bila "katastrofa koja čeka da se dogodi".
Đurić je, obraćajući se na ceremoniji otvaranja zasedanja Parlamentarne skupštine NATO koje se održava u Dejtonu, dodao da Srbija veruje u dijalog ravnopravnih u Bosni i Hercegovini, i da je uverena da održiv mir može da proiziđe samo iz međusobnog poštovanja, "a ne iz pokušaja centralizacije koji zanemaruju unutrašnju strukturu te države", saopštilo je njegovo ministarstvo.
Srbija, kako je dodao, u potpunosti podržava teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, ali se isto tako zalaže za očuvanje ustavnih nadležnosti Republike Srpske, onako kako su garantovane Dejtonskim sporazumom.
"Postoje oni u Evropi koji se zalažu za unitarnu Bosnu, često pod plaštom stvaranja 'funkcionalnije države'. Da budem iskren: To je katastrofa koja čeka da se dogodi. Bosna i Hercegovina nije monoetnička država. Jedini održivi put napred jeste onaj koji poštuje njenu jedinstvenu strukturu i autonomiju njenih konstitutivnih naroda. Sve drugo rizikuje da poništi mir koji je Dejton doneo", rekao je Đurić.
Ministar spoljnih poslova je dodao da će Srbija "uvek biti pouzdan i odan partner u očuvanju mira, protiveći se i separatizmu i prisilnoj centralizaciji".
"Ako smo zaista posvećeni putu ka budućnosti, naša je odgovornost da ne produbljujemo podele niti oživljavamo stare sukobe, već da pronađemo put napred – ka međusobnom razumevanju, trajnom miru i zajedničkom ekonomskom razvoju koji će koristiti svim zajednicama", poručio je Đurić.
play_arrow
