Inicijativa A11: U Srbiji bez socijalne pomoći od 2022. ostalo 60.000 građana

U Srbiji je od početka primene Zakona o socijalnoj karti u martu 2022. godine skoro 60.000 građana ostalo bez novčane socijalne pomoći, što je gotovo svaki treći korisnik u sistemu, rečeno je danas na predstavljanju izveštaja Inicijative A 11 o stanju ekonomskih i socijalnih prava u Srbiji za 2024. godinu.

Kršenje socijalnih prava u Srbiji u mnogim segmentima posledica je, kako je navedeno u Izveštaju, pod nazivom „Sistem protiv siromašnih", neusklađenosti sa međunarodnim standardima i nepoštovanja preporuka međunarodnih tela.

"Uprkos neprestanim naporima Inicijative A 11 da se izbori za ukidanje ovog zakona, javnosti nepoznat poluautomatski, algoritamski projekat odlučivanja o socijalnim davanjima u punoj je snazi, bez načina da korisnici adekvatno učestvuju u postupku i iznesu svoje argumente i dokaze, pre nego što im pravo bude uskraćeno", rekla je Milijana Trifković iz Inicijative A 11.

Socijalna karta nije, prema njenim rečima, olakšala pristup pomoći za one koji su najugroženiji, učinila je upravo suprotno.

Iznos novčane socijalne pomoći i dalje je, kako je navela, nedovoljan da omogući izlazak iz kruga siromaštva i u toj meri nizak da pojedinci i porodice koji imaju pravo na novčanu socijalnu pomoć ne mogu da obezbede egzistencijalni minimum.

"Jedna od pozitivnih novina je izmena podzakonskih akata koji su imali za cilj da eliminišu nezakonitu praksu ukidanja ili umanjenja novčane pomoći zbog obavljanja sezonskih poslova, budući da zakon koji uređuje tu oblast izričito predviđa da naknada sezonskih poslova ne bi smela da utiče na pravo na socijalnu zaštitu", rekla je Trifković.

I 2024. godine je, prema njenim rečima, nastvaljena nezakonita praksa da se u mnogim centrima za socijalni rad korisnicima koji u letnjem periodu obavljaju sezonske posleove umanjuje novčana socijalna pomć, iako nije u skladu sa zakonom.

Istakla je da je iznos novčane socijalne pomoći i dalje je neadekvatan da bi porodica obezbedila egzistencijalni minimum i od 1. aprila je samo 12.181 dinar, a minimalna potrošačka korpa je još prošle godine premašila 54.000 dinara, "što ukazuje na drastičan jaz između socijalne pomoći i neophodnih sredstava za osnovne životne potrebe".

Čak i do takve skromne socijalne pomoći je, kako je rekla, teško doći zbog restriktivnih uslova i prepereka u praksi.

"Mnogo brže od iznosa socijalne pomoći raste iznos propuštene fiktivne zarade koja nije ostvarena, a centri za socijalni rad pripisuju ih radno sposobnim osobama i nakon toga umanjuju ili ukidau pravo na pomoć", rekla je Trifković.

Dodala je da je pripisvanje ove propuštene zarade postala nepromostiva prepreka za ostvarivanje prava na socijalnu pomoć radno sposobnih i u poređenju sa periodom od pre pet godina, kada se pripisivala zarada od 1.000-2.000 dinara u poslednjih godinu dana propuštena zarada iznosi 20.000 do 30.000 dinara.

Prošle godine je, prema njenim rečima, Ustavni sud utvrdio da je neustavna i diskriminatorna odredba koja je u nepovoljniji položej stavljala trudnice koje su bile sprečene za rad zbog teškoća sa održavanjem trudnoće u odnosu sa žene koje nisu imale te komplikacije.

Tada je, kako je navela, propuštena prilika da se izmeni još jedan član tog zakona koji diskriminiše romsku decu.
U godini iza nas nije, kako je rekla Milica Marinković iz Inicijative A 11, usvojeno nijedno zakonsko rešenje koje bi unapredilo radna prava, a gotovo svi dosadašnji problemi u radnom zakonodavstvu izašli su na videlo.

"To je postalo očigledno poslednjih nekoliko meseci, a posebno kad su u pitanju aktuelni štrajkovi u prosveti. Zakon o štrajku, donet pre bezmalo tri decenije, još jedan je od primera gde do kršenja radnih prava dolazi zbog neusaglašenosti sa međunarodnim pravom i standardima", rekla je Marinković.

Dodala je da, prema postojećem Zakonu o štrajku iz 1996. godine, mnogi oblici štrajka su usled restriktivnih uslova obesmišljeni, a neki su potpuno onemogućeni, a osim toga nije moguće ni sprovesti generalni štrajk.

"Položaj prekarnih radnika i radnica je poražavajući, radnici i radnice na privremenim i povremenim poslovima, na određeno vreme, po ugovoru o delu ili na projektima, platformski radnici, sezonski radnici i radnice u poljoprivredi, u trgovinskim i uslužnim delatnostima, u građevinarstvu, u neformalnoj ekonomiji nemaju efikasne mehanizme zaštite na radu", istakla je Marinković.

To se, prema njenim rečima, najbolje vidi na primeru sezonskih radnika jer važeći Zakon o sezonskom radu i dalje predviđa mogućnost sklapanja usmenih ugovora između poslodavaca i radnika, što je izuzetno rizično i mimo svake logične namere zaštite radnika, zbog čega je Inicijativa A 11 i proteklu godinu provela zagovarajući da se ovaj zakon promeni.

Prema rečima Danila Ćurčića stambena nepravda je "sve osetnija", pa Inicijativa A 11 godinama ukazuje na nedostatak strateške, a "pre svega političke volje da se zakonski reguliše pristup adekvatnom stanovanju i stane na put praksama koje ugrožavaju pre svega romske i porodice interno raseljenih lica, koje su neprestano na meti izvršitelja, inspektora, komunalne policije i investitora".

"Posebno zabrinjava praksa da se domovi porodica u neformalnim naseljima širom Srbije vode kao 'komunalni otpad', što olakšava prinudna iseljenja i ugrožava njihova ljudska prava", rekao je Ćurčić.

Primer sistemske nebrige za poštovanje prava na adekvatno stanovanje može se videti, kako je rekao i u slučaju požara u neformalnom romskom naselju "Antena" u kome je, nakon požara nekoliko porodica koje su prethodno raseljene sa Kosova, ostalo danima da spava pod vedrim nebom, sve dok nisu sami od ostataka spaljenih kuća počeli da grade nove domove.

Drugi podjednako ekstreman slučaj tiče se, kako je rekao, beskućnika, gde nedovoljni kapaciteti sistema za prihvat i brigu o ovim licima ne uspevaju da odgovore na potrebe za krovom nad glavom, hranom i osnovnim higijenskim uslugama za ove ljude.

"Ovogodišnje najave rušenja Prihvatilišta za odrasla i stara lica u Beogradu, bez jasnog plana kako će izgledati prihvat i zbrinjavanje beskućnika tokom izgradnje novog objekta Prihvatilišta dodatno potvrđuju ocenu o urgentnosti stanja u ovoj oblasti", rekao je Ćurčić.

Dodao je da su 2024. godinu "obeležili i slučajevi policijske brutalnosti upravo u neformalnim naseljima, što ukazuje na nedopustiv rasistički pristup rada pripadnika bezbednosnih službi", koje za to nisu kažnjene.

"Društvene nejednakosti su produbljene, a poslednjih meseci svedočimo i aktivno učestvujemo u borbi za sistemske promene koje bi dovele do dugoočekivane, neophodne pravde i boljitka, što za rezultat treba da ima državni aparat kojem su interesi građana na prvom mestu", navedeno je u izveštaju Inicijative A 11.