Naučnici: Više od polovine stanovnika sveta suočava se s najmanje 30 dana ekstremnih vrućina

Naučnici navode da su četiri milijarde ljudi, gotovo polovina svetske populacije, pretrpeli "najmanje 30 dana" ekstremnih vrućina zbog klimatskih promena od maja 2024. do maja 2025. godine.

Ekstremne vrućine izazvale su bolesti, smrt, gubitke useva i opterećivanje energetskih i zdravstvenih sistema čitavih država, prema izveštaju nekoliko organizacija, među kojima je i Međunarodni Crveni krst.

"Iako poplave i uragani često dominiraju u vestima, vrućina je verovatno najsmrtonosniji ekstremni događaj", navodi se u izveštaju. U skoro svim zemljama sveta, broj dana ekstremnih vrućina se najmanje udvostručio.

Toplotni talasi su tihe ubice, rekla je Friderike Oto, profesorka klimatskih nauka na Imperijal koledžu u Londonu i jedan od autora izveštaja. Siromašni slojevi i ranjive populacije, kao što su starije osobe i ljudi sa zdravstvenim problemima, najviše su pogođeni ekstremnom vrućinom.

Karipska ostrva bila su među najteže pogođenim sa dodatnim danima ekstremne vrućine. Portoriko, teritorija SAD, pretrpeo je 161 dan ekstremne vrućine. Bez klimatskih promena, bilo bi ih samo 48.

Visoke temperature zabeležene u centralnoj Aziji u martu, Južnom Sudanu u februaru i na Sredozemlju prošlog jula ne bi bile moguće bez klimatskih promena, navodi se u izveštaju.

Ljudi primećuju da temperature postaju sve veće, ali ne znaju uvek da je to uslovljeno klimatskim promenama, rekao je Rup Sing, šef urbanističkog i atribucionog centra u Klimatskom centru Crvenog krsta.

Izveštaj kaže da strategije pripreme za toplotne talase uključuju sisteme za praćenje i izveštavanje o ekstremnim temperaturama, pružanje hitnih zdravstvenih usluga, nove građevinske propise, sprovođenje pravila bezbednosti toplote na radu i projektovanje gradova da budu otporniji na toplotu.

Gradske inicijative za borbu protiv ekstremne vrućine već su postale popularne u delovima Južne Azije, Severne Amerike, Evrope i Australije. Jedan primer je inicijativa za sadnju drveća koja je pokrenuta u Marseju, u južnoj Francuskoj, kako bi se stvorilo više područja pod hladom.

Ali bez postepenog ukidanja fosilnih goriva, toplotni talasi će nastaviti da postaju sve jači i češći, a zaštitne mere protiv vrućine će izgubiti svoju efikasnost, kažu naučnici.