Danci u svakom trenutku vide koliko ih košta struja i da li je zelena
Tranzicija
| Izvor: Beta
| 02.06.2025
|
access_time
11:40
Nekoliko aplikacija nudi alate za praćenje potrošnje energije, cene električne energije u realnom vremenu, prognozu koliko će tog dana biti proizvedeno struje i iz kog izvora – fosilnih goriva, biomase ili vetra, kao i praktične savete, kao na primer kada je najbolje da uključe mašinu za pranje ili da napune električno vozilo.
Na taj način, Danci mogu da planiraju da više koriste struju kada je jeftinija i kada se proizvodi iz obnovljivih izvora i tako ne samo da smanje troškove, nego i emisiju gasova, pomažući zelenu tranziciju cele zemlje.
Projekt menadžerka neprofitne organizacije Stejt of grin (State of green) Ke Ju je u razgovoru s novinarima iz Srbije objasnila da mnoga domaćinstva u Danskoj prate preko aplikacija kakvo će vreme biti tog dana i koja je cena struje.
"Cena može da se menja svakog sata, u zavisnosti od toga koliko ima vetra i sunca. Prema prognozi mogu da vide koliko je zelene energije u mreži, tako da znate da će ako je popodne vetrovito struja biti jeftinija", objasnila je Ju.
Svakog trenutka, kako je dodala, građani mogu da vide u aplikaciji koliko se u procentima struje proizvodi iz nafte, vetra ili drugog izvora.
U Danskoj se danas iz energije vetra dobija 54 odsto električne energije. Ima više od 6.000 vetroturbina na kopnu ukupnog kapaciteta 4,9 gigavata i oko 670 vetrenjača na moru, kapaciteta 2,6 gigavata.
Prvi vetroparkovi napravljeni su 1970-ih godina, a Danska je bila prva zemlja u svetu koja je instalirala komercijalni vetropark na moru, 1991. godine.
Okretanje energiji vetra i promena energetske politike bili su posledica naftne krize 1970-ih, kada je ova skandinavska zemlja bila gotovo potpuno zavisna od uvoza fosilnih goriva iz bliskoistočnih zemalja.
"Ljudi nisu imali dovoljno energije da zagreju domove tokom duge, hladne zime. To je bio poziv na buđenje", rekla je Ju novinarima koji su boravili u poseti Danskoj u okviru projekta "Puls Evrope – medijske posete EU".
Moguća alternativa bila je nuklearna energija, ali se tome protivio veliki broj ljudi.
Proizvodnja struje iz nuklearne energije u Danskoj je zabranjena zakonom 1985. godine i danas se, usled nove energetske krize, o ukidanju moratorijuma vode oštre diskusije.
"Svesni smo da bi razvoj nuklearne energije bio skup i dugotrajan proces i da će biti potrebno vreme da se analizira da li vredi to uraditi", izjavila je Ju.
Sa druge strane, Danska ima odlične uslove za vetroparkove, pošto ima mnogo vetra i plitku vodu u kojoj mogu da grade vetroturbine na moru.
Industrija vetroenergije danas zapošljava oko 33.500 ljudi, što je oko dva odsto ukupnog broja zaposlenih u privatnom sektoru. Od izvoza tehnologije i usluga u tom sektoru 2023. godine zaradila je 5,9 milijardi evra.
Od obnovljivih izvora, najviše energije se dobija iz biomase, koja im obezbeđuje sigurnost snabdevanja, ali se sve više radi na izgradnji vetroparkova, posebno na moru.
Ipak, u ukupnom energetskom miksu koji uključuje proizvodnju i električne i toplotne energije, i dalje je veliki udeo nafte i gasa, gotovo 50 odsto.
Danska je 1972. godine počela proizvodnju nafte i gasa iz Severnog mora, a 2020. je odlučila da postepeno obustavi vađenje fosilnih goriva do 2050, u cilju postizanje klimatske neutralnosti.
Skupa i dugotrajna, ali isplativa
Danska je među prvim zemljama koja je donela zakon o postizanju nulte emisije gasova s efektom staklene bašte do 2050, a aktuelna vlada ima još ambiciozniji cilj, da to ostvari do 2045.
Takođe namerava da do 2030. smanji emisije za 70 odsto u odnosu na 1990. godinu, mada je ta zemlja sa manje od šest miliona stanovnika odgovorna za samo 0,1 odsto svetskih emisija ugljen-dioksida.
"Zelena tranzicija je skupa i dugotrajna. Trebalo nam je više od 50 godina da stignemo ovde gde smo sada", kazala je Ju, ali je naglasila da sve što je investirano donosi koristi građanima.
Ono što je neophodno za uspešnu energetsku tranziciju je mnogo novca, i iz javnog i privatnog sektora, široki politički konsenzus i da bude pravedna.
"Celo društvo, od političkih partija, javnog i privatnog sektora, kao i građani, svi imaju visoke standarde kada je u pitanju zelena tranzicija. Svi smo na istoj strani. U Danskoj nije bitno ko će biti na vlasti jer svi podržavaju isti cilj, što investitorima i kompanijama daje sigurnost i poverenje", rekla je Ju.
Ona je dodala da između države i industrija postoji stalni dijalog i da je danska vlada razvila partnerstva sa 14 industrija radi postizanja klimatskih ciljeva. Organizacija Stejt of grin, koja je javno-privatno partnerstvo, upravo radi na povezivanju ljudi iz javnog sektora sa poslovnim organizacijama i komercijalnim partnerima kako bi podržali sve koji rade na zelenoj tranziciji.
Na pitanje da li je bilo otpora privatnog sektora energetskoj tranziciji ili bojazni da će izgubiti profit, Ju je rekla da kompanije znaju da je energetska tranzicija budućnost i da moraju da idu u korak s tim i prilagode svoje poslovanje.
Tako je danska energetska kompanija Ersted od nacionalne naftne kompanije postala vodeći proizvođač priobalnih vetroelektrana.
I mnoge danske luke su se uspešno transformisale sa tradicionalnih industrija, kao što su ribarstvo i brodogradnja, na centre za proizvodnju ili održavanje delova za vetroturbine.
Ju je istakla i da je veoma važno da tranzicija bude pravedna, odnosno da ljudi ne plaćaju zelenu tranziciju svojim poslovima. Zbog toga se, na primer, ljudi koji su radili na naftnoj platformi dodatno obučavaju i dobijaju nove poslove u vetroparkovima na moru.
Da je zeleni rast moguć, pokazuju i podaci da je Danska od 1990. povećala bruto društveni proizvod za 76 odsto, dok je istovremeno smanjila emisije ugljen-dioksida za 45 odsto, potrošnju energije za 15 odsto, a vode za 40 odsto.
Uspeh Danske u energetskoj tranziciji i zaštiti životne sredine ilustruje i jedan od simbola Kopenhagena – Kopenhil, postrojenje za proizvodnju energije iz otpada na čijem krovu se nalaze skijaška staza i kafić.
U tu fabriku se dovozi oko 300 kamiona otpada dnevno iz pet opština iz kopenhaške oblasti, kojima se zatim isporučuje energija proizvedena iz tog otpada.
Iako se nalazi nedaleko od centra grada, na samo 250 metara od stambenih zgrada, stanovnici nisu nimalo zabrinuti jer, kako ističe Ju, "sve što izlazi iz dimnjaka je bezopasno".
Porez na vodu
Energetsku tranziciju pratila je i borba protiv zagađenja, pa je Danska 1971. postala prva zemlja na svetu koja je osnovala Ministarstvo za zaštitu životne sredine.
Kao što je naftna kriza naterala Dance da diverzifikuju izvore snabdevanja energijom i uvedu mere energetske efikasnosti, tako su obilne padavine koje su poplavile Kopenhagen 2011. dovele do zahteva da sve danske opštine izrade planove za prilagođavanje klimatskim promenama.
Danas od 98 opština u zemlji 96 ima razvijene sopstvene klimatske akcione planove.
Danska je takođe 1993. godine iz ekoloških razloga uvela porez na vodu i otpadnu vodu, koji iznosi oko sedam evra po kubnom metru.
Industrije plaćaju dodatan porez, posebno fabrike koje troše velike količine vode kao što je pivara Karlsberg, ali im se taj porez smanjuje ukoliko primenjuju održiva rešenja i povećaju energetsku efikasnost.
Uz već visoke poreze koje Danci plaćaju, ovo je još jedno opterećenje kućnog budžeta, ali Ju ističe da je to podstaklo promenu ponašanja ljudi kao i da dobijaju nešto zauzvrat.
"Naš račun za vodu je prilično velik. Ali kada vidimo da je voda u luci čista i da naša deca mogu tu da plivaju, onda kažemo u redu, na to je otišao moj novac", rekla je Ju.
Novinari srpskih medija su mogli da se uvere kako je zelena tranzicija deo svakodnevnice građana Kopenhagena na još jednom primeru – brojnim biciklistima.
Danska prestonica ima više bicikala nego stanovnika i pet puta više nego automobila. Devet od 10 građana poseduje bicikl, a mnogi su opremljenim specijalnim kolicima za prevoz dece.
U Kopenhagenu ima oko 400 kilometara biciklistički staza a u celoj Danskoj oko 12.000 kilometara i danas je to najzdravije, najodrživije, najlakše i najbrže prevozno sredstvo u danskim gradovima.
