U Kanadi šumske požare intenziviraju i 'zombi požari' koji tinjaju ispod snega tokom zime
Naučnici proučavaju sve učestaliju pojavu ovog fenomena, kada se zemljište zapali tokom leta i gori sporo pod zemljom tokom naredne zime.
Treset i mahovina, koji su uobičajeni na severnim područjima, pomažu da se plamen održi čak i ispod slojeva snega.
Snežni pokrivač tako zapravo izoluje vatru, navodi Tomas Tojerer, stručnjak za požare i istraživač na škotskom Univerzitetu u Aberdinu, prenosi Fajnenšel tajms.
"Kako uslovi ponovo budu topli i suvi na leto, vatra nastavi da se širi i ponovo dospe na na površinu, potencijalno se ponovo pojavivši kao plameni šumski požar", rekao je on.
Takve požare teže je obuzdati i ugasiti jer ih je teže otkriti i pristupiti im.
Služba za šumske požare Britanske Kolumbije saopštila je da je do sredine ove nedelje u toj provinciji bilo 49 aktivnih šumskih požara koji su opstali ispod zemlje od sezone požara 2024. godine.
Ekološkinja sa Univerziteta u Britanskoj Kolumbiji Džen Baron navela je da su oni jedan od faktora koji otežavaju trenutnu situaciju, te da oni ne bi mogli da se aktiviraju da su vremenski uslovi bili hladniji i vlažniji.
Dim od požara stigao je čak do Evrope i SAD.
Više desetina hiljada ljudi je evakuisano iz pogođenih područja, a oko pet odsto proizvodnje sirove nafte u Kanadi je ugroženo jer su ključna proizvodna postrojenja u Alberti zatvorena.
Naučnici navode da "zombi požari" nisu dovoljno istraženi jer su ranije bili jako retka pojava, a "sada su svuda"
Studija objavljena ranije ove godine sugeriše da takvi požari koji tinjaju blizu površine mogu biti ugašeni vlagom usled topljenja snega. Međutim neće uticati na požare koji gore duboko u zemljištu.
Požari su prirodni deo životnog ciklusa borealnih šuma, ali globalno zagrevanje pogoršava situaciju jer su vremenski uslovi sve više suvi.
"Klimatske promene igraju ulogu jer je leto toplije i omogućava da se više vatre zadrži u zemljištu, a zatim je izoluje sneg, a na površinu se vraćaju dosta ranije jer su i proleća toplija", rekao je Giljermo Rein, profesor nauke o požarima na Imperijal koledžu u Londonu.
Tresišta su vitalna za skladištenje ugljen-dioksida, ono sadrži više ugljenika nego sve svetske šume zajedno. Požari u takvim područjima mogu da oslobode ovaj skladišteni ugljenik nazad u atmosferu, što dodatno doprinosi klimatskim promenama.
