Konferencija UN o okeanima otvorena danas u Nici

Konferencija UN o okeanima otvorena je danas u Nici pozivima za mobilizaciju i multilateralizam, da bi se izbeglo da svako radi za sebe u međunarodnim vodama.

Više od 60 šefova država i vlada okupilo se na Azurnoj obali, među kojima i brojni lideri zemalja Pacifika i Latinske Amerike, za ovu treću konferenciju, posvećenu tome kako bolje zaštititi okean koji je prekomerno zagrejan, zagađen i gde se prekomerno ribari.

Prvi je govorio francuski predsednik Emanuel Makron i pozvao na mobilizaciju za spas okeana.

"Prvi odgovor je multilateralizam. Nisu na prodaju ni Grenland, niti Antarktik ili otvoreno more", rekao je Makron implicitno se usmeravajući na ekspanzionističke izjave američkog predsednika Donalda Trampa, koji ne prisutvuje konferenciji.

Makron je ponovio poziv za moratorijum na rudarenje na morskom dnu. Tim pozivima se pridružio generalni sekretar UN Antonio Gutereš, koji je pozvao da se poštuje međunarodno pravo. 

"Morsko dno ne može da postane Divlji zapad", rekao je Gutereš.

Američki predsednik Donald Tramp namerava jednostrano da pokrene eksploataciju nikla i drugih kritičnih metala u međunarodnim vodama Pacifika.

Još jedna goruća tačka samita je ratifikacija Sporazuma o otvorenim morima, a Makron je najavio da će taj sporazum biti ratifikovan.

Sporazum koji je potpisan 2023. godine stupiće na snagu 120. dana posle 60. ratifikacije. Francuska se nadala da će taj broj od 60 ratifikacija biti dostignut do konferencije u Nici, i da bi ona mogla na taj simboličan datum da stupi na snagu, ali se ipak pomirila da se to neće dogoditi.

Makron je izjavio da je poslednjih sati poslato pedesetak ratifikacija tog sporazuma i da se 15 zemalja zvanično obavezalo da će im se pridružiti. 

Jelisejska palata je precizirala da će se to desiti do kraja godine.

Francuska je već u subotu najavila ograničenje kočarenja (ribolov velikim mrežama po morskom dnu) u zaštičenim pomorskim zonama, da bi se zaštitilo morsko dno.

Očekuje se da će danas i britanska vlada objaviti svoju nameru o zabrani kočarenja u 41 zaštićenoj zoni, što pokriva površinu od 30.000 kvadratnih kilometara, što bi bilo polovina engleskih zaštićenih morskih zona.

Kočarenje po morskom dnu je kritkovano u filmu Okean Britanca Dejvida Atenboroa, zbog štete koju nanosi najosetljivijim morskim staništima.

Međunarodna zajednica odredila je cilj od zaštite od 30 odsto okeana do 2030. godine. Samo 8,36 odsto okeana zaštičeno je do sada, i sadašnjim ritmom taj cilj neće biti postignut pre 2117. godine, prema organizaciji Grinpis.

Očekuje se da će u Nici biti najavljeno podizanje zaštite okeana na 10 odsto.