Vučić zbog poziva da se Moskvi uvedu sankcije nije potpisao deklaraciju na samitu u Ukrajini
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da nije potpisao deklaraciju na Samitu Ukrajina – Jugoistočna Evropa jer se njom poziva na uvođenje sankcija Rusiji zbog rata.
Rekavši da je Srbija ostala uzdržana, dodao je da ga niko nije "preterano pritiskao" da potpiše, te da nije mogao protiv sebe, svoje zemlje i politike koju vodi.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je pokazao poštovanje prema teritorijalnom integritetu Srbije jer nije bilo prištinskih predstavnika, rekao je Vučić u Odesi srpskim medijima.
"To je veliki gest prema našoj zemlji i Srbija će to i te kako umeti da ceni", rekao je. Naveo je da će Srbija donirati školske autobuse i hranu za škole u Ukrajini.
"Razgovarali smo sa Ukrajinom oko važnih pitanja, jer mi preko Svetske trgovinske organizacije moramo da rešimo pitanja naših trgovinskih odnosa i ugovora o slobodnoj trgovini. I to smo krenuli 2018. pa zastali tokom korone, pa onda nastavili, pa zastali zbog rata. I sad je vreme da počnemo da radimo na tome da bismo obezbedili bolji prostor za naše kompanije u Ukrajini i obrnuto, prosto da to doprinosi ekonomskom rastu u obe prijateljske zemlje", naveo je Vučić.
Kratke bilateralne sastanke imao je sa premijerima Grčke, Bugarske i Hrvatske i predsednicima Crne Gore i Rumunije.
Vučić je danas četvrti put na samitu Ukrajina-Jugoistočna Evropa, a po prvi put u poseti Ukrajini od početka invazije.
Portal Meža prenosi da je Vučić ponudio pomoć u obnovi ukrajinskih gradova, a moldavska predsednica Maja Sandu naglasila je važnost saradnje sa Ukrajinom u borbi protiv ruske hibridne agresije i zaštiti građana od propagande.
Predsednica albanskog parlamenta Elisa Spiropali izrazila je podršku naporima Ukrajine ka evropskim integracijama i naglasila važnost pravednog mira, dok je slovenačka ministarka spoljnih poslova Tanja Fajon istakla potrebu za potpunim prekidom vatre i pozivanjem na odgovornost.
"Za nas je glavni prioritet potpuno i bezuslovno prekid vatre. I nastavićemo da radimo zajedno sa svim našim partnerima u Evropi i širom sveta kako bismo postigli mir zasnovan na Povelji UN i prihvatljiv za Ukrajinu", dodala je Fajon.
Grčki premijer Kirijakos Micotakis predložio je stvaranje transportnog koridora koji povezuje grčku luku Aleksandrupolis sa Odesom preko Varne i Konstance, uz moguće finansiranje iz EU.
Crnogorski predsednik Jakov Milatović podržao je ideju o trenutnom prekidu vatre kao prvom koraku ka trajnom miru.
Premijer Hrvatske Andrej Plenković je rekao da evropska perspektiva Ukrajine mora biti opipljiva, a ne nedostižna i najavio snažnu podršku Ukrajini za otvaranje prve grupe poglavlja u pregovorima za članstvo u EU, prenela je Hina.
Samit Ukrajina–Jugoistočna Evropa postao je važna platforma za jačanje saradnje između Ukrajine i balkanskih zemalja, piše Meža.
Poslednji, treći samit održan je u oktobru 2024. godine u Dubrovniku, gde je usvojena Dubrovačka deklaracija.
Prethodno, samiti su održani u Atini i Tirani.
