Primena mehanizma EU za cenu emitovanog ugljenika (CBAM) uticaće na privredu Srbije
Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Srbije Jagoda Lazarević izjavila je danas da će Mehanizam prekograničnog usklađivanja (cene) ugljenika (CBAM), kao instrument politike zaštite životne sredine EU, imati značajan finansijski uticaj na srpsku privredu i može da smanji njenu konkurentnost, ali i da utiče na ekonomski rast i zapošljavanje.
Ministarka, međutim, smatra da CBAM ne sme da postane barijera koja razdvaja Evropu od Zapadnog Balkana, već most koji olakšava "zelenu tranziciju" u Srbiji.
"On se zasniva na posvećenosti slobodnoj trgovini, regionalnoj stabilnosti i uvodi mere koje uvode nove tarife, utičući na ekonomsku stabilnost i može potencijalno da unazadi uspehe već postignute u saradnji sa drugim državama", kazala je Lazarević na regionalnoj konferenciji o CBAM u Beogradu.
Ona je navela da Srbija ne odbija CBAM-a, već "mi treba da ga uzmemo u obzir, u primeni da gledamo koje su naše obaveze i zajednički interesi".
Ministarka je istakla da industrije đubriva, cementa i čelika, koji su veliki izvoznici, treba da pređu na održivije poslovne modele i da ubrzaju dekarbonizaciju iako to zahteva značajne finansijske resurse i vreme.
Po njenim rečima, Srbija želi izbalansiran pristup saradnje sa drugim državama u procesu priključivanja EU i da unapredi odnose Zapadnog Balkana i EU, ali smatra da zbog toga treba uzeti u razmatranje tri stvari.
"Prvo, udeo prihoda od CBAM treba da se dodeli Srbiji, da se finansira dekarbonizacija i modernizacija industrije i da se ublaže rizici. To će promovisati ekonomsku stabilnost u regionu i na ovaj način CBAM može da postane značajan instrument solidarnosti koji podstiče pravednu tranziciju", kazala je ona.
Kao drugo Lazarević je navela da "treba da budu uvedeni fleksibilni rokovi, posebno za zemlje-kandidatkinje, kao što je Srbija. Ako Srbija uvede cene za ugljenik, što je planirano, to će pokrenuti naše CBAM obaveze, takva fleksibilnost biće podsticaj za kompanije koje će se tada uskladiti sa evropskim klimatskim standsrdima".
Poslednje, kako je iznela, je to da CBAM treba da se uključi u dijalog o udruživanju, treba da se prate činjenice i da se uskladjuju politike prema ciljevima stabilizacije, posebno u društvenoj ekonomiji, a ti koraci će potvrditi nameru države za stabilizaciju.
"U praksi CBAM fukncioniše kao novi režim uvoznih tarifa, odnosno carina, kada govorimo o uvozu i izvozu na teritoriji EU. To je jako veliki ekonomski izazov posebno za izvoz struje", zaključila je ministarka.
Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež je danas ocenio da Srbija i druga trzišta Zapadnog Balkana treba što pre da budu ujedinjenja u zajedničko tržište, a jedan od ključnih tačaka je uspostavljanje Nacionalnog sistema za prikupljanje ugljeničnih carina i taksi, što je ocenio kao važno za opstanak domaćih kompanija na evropskom tržištu.
Čadež je podsetio da su Evropski parlament i Evropski savet postigli dogovor o paketu pojednostavljenja mera za CBAM, koji, kako je dodao, donosi značajne promene: izuzeće malih izvoznika i uvoznika, odlaganje primene za februar 2027. godine.
"Za Srbiju i region to je pitanje buduće konkurentnosti, preživljavanje naših kompanija, da li će uspeti da se usklade ili će biti izbačene iz igre, da li će moći da izvoze od 2026. godine, da li će dobiti kredite od banaka", kazao je Čadež i ukazao da se domaće kompanije suočavaju sa izazovima.
"Kako bismo obezbedili finansiranje za ove čiste tehnologije, treba svi da doprinesemo smanjenju emisija (ugljenika). Predlozi su uspostavljanje Nacionalnog sistema emisija gasova staklene bašte, regionalna CBAM taksa, koja će zaštiti naša tržišta i državna podrška u vidu direktnih subvenicuja i izuzeća od poreza", naveo je on.
Po njegovim rečima, CBAM nije samo prepreka i trošak, već je to prilika da se koriste nove tehnologije i inovacije, da se podigne tehnološki nivo razvoja domaćih kompanija, što više ekološke proizvodnje i da "držimo otvorena vrata ka novim tržištima".
CBAM je instrument politike zaštite životne sredine EU koji predviđa primenu istih troškova ugljenika na uvezene proizvode kao da su nastali u postrojenjima u EU. Težnja je da se primenom instrumenta CBAM smanji rizik da klimatski ciljevi EU budu ugroženi premeštanjem proizvodnje u zemlje sa manje ambicioznom politikom dekarbonizacije.
Uredba o CBAM je doneta maja 2023. godine, a primena regulative 1. oktobra 2023, dok prelazni period traje do 31. decembra 2025. godine, a puna primene počinje od 1. januara 2026. godine.
Konferenciju o tome su organizovali "Responsible Business Hub" PKS i Advokatska kancelarija Gecić, a glavno izlaganje održaće Delfin Salard, viši stručnjak za CBAM iz Evropske komisije.
Konferencija je okupila kreatore politika, lidere industrije, stručnjake i predstavnike međunarodnih institucija kako bi istražili implikacije CBAM-a na region Zapadnog Balkana.
Cilj skupa je podsticanje regionalnog dijaloga, razmena uvida o usklađenosti i konkurentnosti i promocija prekogranične saradnje u oblasti dekarbonizacije i održivih industrijskih praksi.
Na skupu će se razgovarati o usvajanju mera za pojednostavljenje CBAM-a i o njihovom uticaju na izvoznike, biće održan panel o evoluirajućem okviru CBAM-a i njegovim implikacijama za ekonomije Zapadnog Balkana, a biće reči i o implikacijama CBAM-a za pogođene sektore i potencijalno proširenje njegovog delokruga.
Neke od tema biće i mogući politički i zakonodavni odgovori zemalja van EU i Zapadnog Balkana i razmena najboljih međunarodnih praksi i uporednih uvida iz zemalja van EU.
Skup će pružiti mogućnosti za umrežavanje i izgradnju partnerstava javnog i privatnog sektora u regionu u toj oblasti.
Ceo video materijal pogledajte OVDE.
