Tenzije između Iraka i Irana prerasle u otvoreni sukob i prete stabilnosti na Bliskom istoku

Izrael je izveo najveći vazdušni napad na Iran, u operaciji zvanoj "Rising Lion". Više od 200 izraelskih aviona napalo je oko 100 ciljeva, uključujući nuklearne objekte, vojnu infrastrukturu i komandne centre.

Među ubijenim iranskim zvaničnicima su komandant Revolucionarne garde Hosein Salami i drugi visoki vojni lideri. Napad je izveden u saradnji sa Mosadom, koji je prethodno sabotirao iranske odbrambene sisteme i raketne lansere.

Iranska vojska je odgovorila masovnim raketnim napadom, ispalivši više od 150 balističkih raketa i 100 dronova prema Izraelu. Ciljani su Tel Aviv, Jerusalim i vojne baze. Tri osobe su poginule, a više od 20 je povređeno.

Među lakše povređenima je i hrvatski konzul i njegova supruga, potvrdio je hrvatski ministar spoljnih i evropskih poslova Gordan Grlić Radman.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije upozorilo je građane da do daljeg izbegavaju putovanja u te zemlje.

Šta stoji iza sukoba?

Iran ubrzano obogaćuje uranijum, a trenutno je stigao do 60 odsto, što je blizu nivoa potrebnog za pravljenje nuklearnog oružja. Za to je potrebno da uranijum bude obogaćen bar do 90 odsto. 

Izrael iranski nuklearni program smatra egzistencijalnom pretnjom. Iran tvrdi da neće prestati da obogaćuje uranijum zbog rastućih tenzija u regionu.

To je i tema trenutno zbog sukoba prekinutih pregovora koje Teheran i Vašington vode, čiji je cilj obuzdavanje iranskog nuklearnog programa. 

U Vašingtonu administracija američkog predsednika Donalda Trampa koja je upozoravala Izrael da ne izvrši napad dok traju pregovori sa Iranom i saopštila da nisu uključeni u napad i poručili da ne sme biti bilo kakve odmazde uperene na američke interese i osoblje.

Ipak je verovatno da su SAD sumnjale da se napad sprema pošto je Vašington u sredu povukao neke američke diplomate iz glavnog grada Iraka i ponudio dobrovoljnu evakuaciju nekih od porodica američkih vojnika u široj oblasti Bliskog istoka.

Iranski vrhovni vođa Hamnei naveo je u saopštenju da je Izrael "digao svoju zlu i krvavu ruku zločina protiv naše voljene zemlje, otkrivajući svoju zlokobnu prirodu više nego ikad gađanjem stambenih četvrti".

Međunarodna agencija za atomsku energiju potvrdila je da je u izraelskom udaru pogođen pogon za obogaćivanje uranijuma u Natanzu i saopštila da pažljivo prati nivoe radijacije.

Teheran je obogaćivanje nastavio nakon što su se SAD za vreme prvog mandata Donalda Trampa povukle jednostrano iz sporazuma Irana sa svetskim silama.

Svetske sile su postigle sporazum sa Teheranom 2015. godine prema kojem je pristao da ograniči obogaćivanje uranijuma u zamenu za ukidanje ekonomskih sankcija. Inspektori Međunarodne agencije za atomsku energiju su dobili zadatak da prate program.

Poslednji napadi izazvali su zabrinutost u svetu zbog mogućnosti širenja sukoba u regionu u kom od 2023. bukti rat u Pojasu Gaze između Izraela i Hamasa, koji podržava Iran.

Istorija odnosa

Iran je priznao Izrael de fakto 1950-ih, iako ne de jure, što je bilo retko među muslimanskim zemljama.

Tokom vladavine šaha Mohammada Reze Pahlavija, Iran i Izrael su sarađivali na više nivoa, ali se to promenilo nakon Islamske revolucije u Iranu 1979.

Iran prekida sve veze sa Izraelom i počinje da podržava antiizraelske grupe, posebno libanski Hezbolah i palestinski Hamas.