Zelenilo između zgrada kao princip održivog razvoja grada na vodi u Kopenhagenu

 Zelenilo, voda, igrališta, bašte ispunjavaju prostor između modernih održivih zgrada u novom naselju na vodi u kopenhaškoj četvrti Nordhavn koja bi do kraja naredne godine trebalo da postane ugljenično neutralna.

Fabrike i skladišta u nekadašnjoj industrijskoj luci zamenili su stambene zgrade i poslovni objekti, sa idejom da ljudi tu mogu da žive i rade i da sve što im je potrebno bude dostupno na pet minuta.

Izgradnja naselja na 300 hektara, počela je pre 10 godina i tu je danas 20.000 stanovnika, a kada bude završeno, za 20 do 30 godina, očekuje se da će tu živeti i raditi oko 80.000 ljudi.

Vodeći se glavnim idejama danskog arhitekte Jana Gela, naselje je takvo da su na prvom mestu ljudi i bolji kvalitet života u prostoru između zgrada.

Umesto da se izolovano posmatraju pojedinačne zgrade ili ulice, u obzir se uzimaju višestruki aspekti urbanog razvoja, uključujući društvene, ekonomske i ekološke faktore.



Ovaj pristup se fokusira na stvaranje naselja prilagođenih pešacima i biciklistima, sa mnogo zelenih površina i mogućnostima korišćenja javnog prevoza, što ljudima olakšava kretanje na zdrav, ekološki i efikasan način.

Pored metroa, koji ide na svakih četiri minuta, Nordhavn je sa drugim delovima Kopenhagena povezan biciklističkom stazom, kojom građani za 15 minuta stižu do centra grada.

Takođe imaju trajekt kojim za sat i po do dva mogu da obiđu sve stanice kopenhaške luke.



Pošto će veći deo naselja biti izgrađen na ostrvima, napravljen je i veliki broj kanala između zgrada. Stanari tako mogu i da se do centra grada odvezu svojim čamcem, kajakom ili kanuom.

U skladu sa zelenom tranzicijom, u izgradnji se vodilo računa o efikasnosti resursa i energije, korišćenju obnovljivih izvora i dekarbonizaciji, istovremeno uzimajući u obzir posledice klimatskih promena, kao što su podizanje nivoa mora i ekstremni vremenski uslovi.

Trgovi između zgrada su ozelenjeni, sa mnogo drveća, sledeći plan Kopenhagena da zasadi 100.000 stabala.

Taj prostor je namenjen stanarima i može se prilagoditi njihovim željama i potrebama. Tako se u dvorištima mogu videti baštenski stolovi i stolice, igrališta, kupališta, bazeni za decu.





U bazenima je voda iz mora, naravno čista, a kupača ima čak i po hladnom vetrovitom vremenu, što su mogli da vide i novinari iz Srbije koji su posetili ovu četvrt u okviru projekta "Puls Evrope – medijske posete EU".

Na ulicama nema parkiranih automobila jer je zabranjeno zadržavanje duže od 15 minuta i svi automobili imaju mesto u podzemnim garažama.

Za struju i grejanje se koristi energija dobijena iz otpada ili vetroelektrana.

Kao i u celom Kopenhagenu, i u ovom naselju su se zgrade gradile od cigle koja pruža dobru toplotnu izolaciju, a od pre dve godine počela je izgradnja objekata s drvenom konstrukcijom.

Uz savremenu skandinavsku arhitekturu, mogu se videti i stare zgrade koje zbog svoje istorijske vrednosti nisu rušene, nego su očuvane i renovirane. Tako su nekadašnji silosi pretvoreni u stambeni i poslovni prostor.



Nordhavn je postao veoma popularno mesto, iako je jedno od najskupljih naselja u Kopenhagenu. Cena kvadratnog metra je dostigla 80.000 danskih kruna (više od 10.000 evra).

Ipak, u želji da se izbegne stvaranje "geta za bogate" - "džentrifikacija", i da tu mogu da žive i rade i pripadnici radničke klase, deo zgrada je namenjen za socijalno stanovanje.



Jedna od prvih zgrada izgrađenih u Nordhavnu je međunarodna škola, za decu od četvrte do 18. godine. U skladu sa konceptom celog naselja, na fasadi škole su solarni paneli.

Održivi grad Ujedinjenih nacija

Prvu zgradu u ovoj četvrti izgradile su Ujedinjene nacije. Izgradnja je počela 2009. godine, zvanično je otvorena 2014, a dobila je LEED platinum sertifikat za održivost, što znači da je jedna od najodrživijih.

U Kopenhagenu agencije UN postoje od 1957. godine, kada je svoju evropsku kancelariju u danskoj prestonici otvorila Svetska zdravstvena organizacija.

Zatim su došli UNICEF, UNDP i druge agencije UN, ali su ubrzo shvatile da je mnogo kancelarija raspoređeno po celom gradu, pa su odlučili da u luci, gde su već imale svoje skladište, naprave sedište za sve agencije. Tako je nastala ideja UN grada (UN City).



Sada se tu nalazi 10 regionalnih kancelarija agencija UN, kao i sedište Kancelarije UN za projektne usluge. Tu je takođe i Kopenhaški klimatski centar, koji pomaže zemljama u razvoju da ispune ciljeve održivog razvoja i Pariskog sporazuma za sprovođenje klimatskih i energetskih strategija Programa UN za životnu sredinu (UNEP).

Prvo što se zapazi kada se uđe u tu zgradu su spiralne stepenice čiji izgled podseća na veliki klavir. Pored funkcije povezivanja spratova, ideja arhitekata je bila de se ljudi povezuju, da razgovaraju kada se sretnu na stepenicama, i naravno da ga koriste zbog zdravlja.



Za zgradu je korišćen materijal iz okolnih zemalja, uglavnom iz Danske, Nemačke, Norveške i Švedske, zbog čega je izgradnja bila skupa, ali zgrada je zato izdržljivija.

Kišu koje ima mnogo u Kopenhagenu, sakupljaju i koriste u toaletima i za čišćenje. Za hlađenje se koristi morska voda koja prolazi kroz cevi u zidovima, a u saradnji sa zajednicom Nordhavna koriste njihov sistem za grejanje, koji se snabdeva energijom iz vetra i biogasa.

Na krovu ima 1.400 solarnih panela, ali pošto sunca nema dovoljno u Danskoj, iz njih se pokriva samo oko 10 odsto energije godišnje.

Na prozorima su ugrađene žaluzine koji se automatski, prema temperaturi, zatvaraju i otvaraju.

Princip održivosti primenjuje se i u kuhinji. Prave se male porcije da bi se smanjio otpad od hrane. Ali pošto ga i dalje ima, organski otpad daju kompaniji koja od njega pravi biogas.

Zgrada je otvorena 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, a zaposleni, kojih je oko 2.000 i dolaze iz oko 10 zemalja, na raspolaganju imaju kantinu, doktore, teretanu.

Zaposleni u svakom trenutku mogu da dođu da rade, ali ako neko dođe noću, jer radi s ljudima u drugoj vremenskoj zoni, svetla će se upaliti samo u prostorijama u koje ulazi, zahvaljujući senzorima koji su postavljeni u celoj zgradi.

Većina njih na posao dolazi biciklima za koje je obezbeđeno 1.200 mesta za parkiranje.

Smešten na ostrvu koje je sa kopnom povezano malim pokretnim mostom, ovaj objekat je postao neka vrsta samodovoljnog grada, čiji "stanovnici" imaju dovoljno privatnosti i bezbednosti, a da se ne osećaju kao stranci među građanima Kopenhagena.