Vrhovni sud SAD potvrdio zabranu promene roda maloletnika

Vrhovni sud SAD čija je većin s konzervativne, danas je dozvolio državi Tenesi da zabrani transrodnim maloletnicima pristup "tranzicionim tretmanima" za promenu roda, što je tema koja je izvor dubokih tenzija u američkom društvu.

Ova odluka ima potencijalno dalekosežne posledice, pošto je polovina američkih država zabranila tretmane za maloletnike koji se ne identifikuju s polom s kojim su rođeni.

Od 1,6 miliona ljudi koji se identifikuju kao transrodni u Sjedinjenim Državama, više od 300.000 ima između 13 i 17 godina, od kojih više od trećine živi u jednoj od tih država, po studiji Instituta Vilijams, istraživačkog centra UCLA.

Glsanjem šest prema tri - konzervativnih sudija protiv liberalnih, Vrhovni sud je proglasio da nije diskriminatoran zakon kojeg je 2023. godine doneo Tenesi, na jugu SAD, o zabrani transrodnim maloletnicima pristupa "blokatorima puberteta" i "tretmanima za hormonsku tranziciju".

Maloletnici i njihove porodice, zatim jedan ginekolog iz Memfisa i prethodna vlada Demokrata predsednika SAD Džozefa Bajdena tvrdili su da je tim zakonom prekršen 14. amandman Ustava SAD o "jednakoj zaštiti" građana jer je tim propisom Tenesija transrodnim osobama uskraćen pristup tretmanima dozvoljenim iz drugih zdravstvenih razloga.

Ali Sud je u odluci koju je napisao glavni sudija Džon Roberts, presudio protiv njih i povinovao se volji "naroda, njihovih izabranih predstavnika i demokratskog procesa", smatrajući da nije na Szdu da odlučuje o "mudrosti, pravičnosti ili logici" zakona. "Ovaj slučaj nosi težinu intenzivnih naučnih i javnih debata o bezbednosti, efikasnosti i prikladnosti medicinskih tretmana u oblasti koja se brzo razvija", smatra većina sudija.

Nasuprot tome, sutkinja Sonja Sotomajor u pisanom podnesku kojim je izrazila neslaganje, čemu su se pridružila druga dva liberala-sudije, kritikovala je odluku zbog "izvrtanja logike i presedana" kako bi se zaključilo da zakon Tenesija nije diskriminatorski kada "izričito kategoriše ljude na osnovu pola".

"Sud na taj način prepušta transrodnu decu i njihove porodice političkim hirovima", ukazala je ona.

"Ova odluka je užasan gubitak za transrodne osobe, naše porodice i svakoga kome je stalo do Ustava", rekao je u saopštenju Čejs Stranđo iz uticajne organizacije za građanska prava ACLU koja je zastupala tužioce tokom decembarskih sudskih rasprava o tom slučaju.

Čejs Stranđo, prvi otvoreno transrodni advokat koji je raspravljao pred Vrhovnim sudom, a priznao je da je i sam imao koristi od "tranzicionih tretmana", kritikovao je taj zakon zato što je tretmane potpuno zabranio maloletnicima bez uzimanja u obzir koristi od toga, kao što je znatno smanjenje broja slučajeva depresije i samoubilačkih misli.

Vrhovni sud 2još jednom ruši pravo Amerikanaca da odlučuju o svojim telima", rekla je Nensi Nortap, predsednica Centra za reproduktivna prava u saopštenju.

Međutim, veoma konzervativna Alijansa za odbranu slobode (ADF) pozdravlja odluku Vrhovnog suda koja će "pomoći u zaštiti 26 drugih sličnih zakona koje su donele države SAD i vratiti zdrav razum u američki medicinski sistem".

Cilj zakona Tenesija je da maloletnike zaštiti od medicinskih procedura koje su "rizične i koje će verovatno imati nepovratne posledice", tvrdio je predstavnik te države u decembru.

Od povratka u Belu kuću u januaru, Donald Tramp je preokrenuo niz uspeha transrodnih osoba u borbi za svoja prava što je jedan od njegovih glavnih fokusa protiv "vokizma" - političke korektnosti koju on često kritikuje.

Republikanski predsednik je potpisao izvršnu uredbu kojom se ukida javno finansiranje "tranzicionih tretmana" maloletnika, kako hemijskih tako i hirurških, obećavajući da će se tome suprotstaviti svim pravnim sredstvima.

"Širom zemlje zdravstveni radnici sakate i sterilišu sve veći broj upečatljive dece", tvrdi se u toj uredbi.