CZA: Azil u Srbiji za 17 godina postojanja dobilo 243 ljudi, svake godine sve manje

Azil u Srbiji je za 17 godina postojanja dobilo 243 ljudi, kazala je danas pravnica Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (CZA) Jelena Milić i dodala da je iz godine u godinu sve manje ljudi koji dobijaju azil.

Azilni sistem u Srbiji je počeo da funkcioniše od 1. aprila 2008. godine kada je počela primena Zakona o azilu.

"Prvi korak kada dođu na teritoriju Srbije je da se registruju, azolantima, ukoliko nisu u nekim velikim sredinama, pristup policijskim stanicama nije jednostavan, ne znaju u koju policijsku stanicu da odu, to je momenat kada traže pomoć i obraćaju se nama", kazala je Milić na panelu u Evropskoj kući u Beogradu povodom Svetskog dana izbeglica.

Ocenila je da taj postupak "jako dugo traje" i dodala da predmet u sudu "prosečno stoji tri godine".

"To su ljudi koji su mogli u potpunosti da se integrišu u ovaj sistem i budu od koristi ovoj zajednici, ali su oni, takvim postupkom, jednostavno odbačeni, poslati su dalje", kazala je Milić.

Navela je da je problem u kapacitetima, organizaciji sistema i udaljenosti kampova od kancelarije za azil.

Za prvih pet meseci ove godine 189 ljudi je izrazilo nameru, podneto je 59 zahteva a dodeljen je samo 1 azil, odnosno "supsidijarna zaštita".

Psihološkinja Danka Armacki kazala je da su ljudi u potrazi za sigurnim mestom "izloženi trgovini ljudima".

"Proces rehabilitacije i isceljenje je dugotrajan proces, zato što nisu ni spremni uvek da pričaju, nekad je mnogo bolno pričati o tim iskustvima", ocenila je Armacki.

Kazala je da smetnju u radu sa izbeglicama predstavlja jezička barijera.

Socijalna radnica Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Jovana Vinčić kazala je da u Srbiji od 17 kampova pet radi, a da će do kraja meseca biti zatvoren i kamp Krnjača.

"Nadležni navode da je smanjen broj izbeglica koji dolaze, ono što se u praksi vidi je da izbeglice ostaju u rukama krijumčara i da nemaju pristup smeštaju, pravnoj podršci, osnovnim potrebama", kazala je Vinčić.

Navela je da je od početka godine bilo 9.000 ljudi koji nisu mogli da pokrenu proceduru i da su "ostali nevidljivi", a da najviše ljudi dolazi iz Sirije, Avganistana i Burundija.

"Zakonske izmene koje su dobre jesu stalno nastanjenje, to je poslednji korak pre pune integracije i dobijanja državljanstva kao i putne isprave za izbeglice, dokument koji izdaje naša zemlja, što je mnogima značajna promena", rekla je Vinčić.