Jovanović: Ministar poljoprivrede obećao pomoć opštini Topola, pa se više ne javlja
Ekonomija
| Izvor: Beta
| 24.06.2025
|
access_time
15:30
Predsednik Skupštine Opštine Topola Dragan Jovanović je danas rekao da više neće podržati nijedan predlog ministra poljoprivrede Srbije Dragana Glamočića jer je obećao pomoć poljoprivrednicima te opštine da im se odlože krediti pošto im je grad uništio voće, ali mu je, umesto pomoći, porukom poslao kontakt-telefone banaka.
Jovanović je na sednici Odbora Skupštine Srbije za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, na kojoj se raspravljalo o stanju u tom sektoru i radu Ministarstva u prvom kvartalu ove godine, rekao da je on, na osnovu te izjave Glamočića, voćarima tog kraja obećao da će im Ministarstvo pomoći.
"Ja sam obećao voćarima pomoć u odlaganju otplate kredita jer je Glamočić rekao da neće biti problema i da ćemo imati podršku, a zatim mi je samo posalo kontakt-telefone banaka. Ne vidim kako mogu da sarađujem s takvim ministrom", rekao je Jovanović koji je član Srpske napredne stranke i dodao da je "morao da svoju zemlju da u zalog za odlaganje kredita".
Rekao je da su pomoć iz budžeta za potrebe poljoprivrede dobijale gradske opštine i one koje manje proizvode, a ne one koje su siromašnije i koje su imale štetu od nevremena.
"Nijedna opština Šumadije, Zlatiborskog, Moravičkog, Podunavskog okruga nije dobila ni dinar pomoći iz budžeta, a najskandaloznije je da su je dobile beogradske opštine koje imaju ogroman budžet za poljoprivredu. To vam nećemo nikad zboraviti. Ozbiljno treba razmotriti da vam se zabrani ulazak u Šumadiju!", rekao je Jovanović predstavnicima svih uprava i sektora Ministarstva koji su bili na sastanku Odbora.
Jovanović je rekao da je Skupština Srbije ratifikovala sporazum sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima o kreditu od 100 miliona dolara za navodnjavanje i da je Opština Topola završila prvu fazu ulaganjem dva miliona evra u izgradnju mreže za navodnjavanje, ali da ona propada "jer godinu i po dana, iako se plaćaju kamate na taj kredit, Ministarstvo nije sposobno da raspiše javni poziv za sredstva iz kredita da bi se nastavili radovi na projektu te opštine".
Ocenio je da će ova godina biti teška za poljoprivredu što će dalje otežati "takvo ponašanje zaposlenih u Ministarstvu".
"Od mene za vaše predloge više nema podrške, saradnja je završena! U poljoprivredi stvari ne stoje dobro od vrha", rekao je Jovanović predstavnicima Ministarstva.
Predstavnik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić je podsetio da "godinama upozorava na stanje u poljoprivredi i greške ministara od kojih najduži staž u Ministarsvu ima aktuelni ministar Glamočić, jer je već obavljao tu funkciju i bio savetnik predsednika".
On je pitao predstavnike Ministarstva šta su preduzeli da pomognu poljoprivrednicima da bi umanjili štetu od grada i suše koja traje već neko vreme i "desetkovaće ratarske prinose", ali nije dobio odgovor.
Aleksić je pitao zašto pet kilograma pšenice košta kao jedna kifla u pekari i koliko iznose dugovanja poljoprivrednicima po osnovu subvencija za 2024. godinu.
On je rekao da su problem u poljoprivredi i fiktivna domaćinstva koja su pokupovala zemlju, te neki od vlasnika "sede na Dorćolu" i dobijaju subvencije, umesto onih koji obrađuju tu zemlju.
"Jedini pristup poljoprivredi su agresivne subvencije jer one nisu trošak, već investicije, ali u poljoprivredi nema strategije, sve se raspalo", rekao je Aleksić.
Predsednik Odbora Marijan Rističević je rekao da je bilo odvojeno 18 milijardi dinara da se isplate dugovi za subvencije, a da je je "zbog ratara, drumskih razbojnika koji su traktorima izašli na ulične proteste, taj novac podeljen njima za sertifikovano seme".
On je rekao da se zalaže da se povežu ratarstvo i stočarstvo i da se proizvedena hrana koristi za preradu jer je tako veća zarada.
U razvijenim zemljama se subvencije, po njegovim rečima, usmeravaju u stočarstvo, čak 70 odsto, a preostalih 30 dsto u ratarstvo, ali je u Srbiji, kako je naveo, "obrnuta stimulacija".
Dušan Nikezić (Stranka slobode i pravde) rekao je da poljoprivrednici nisu izašli traktorima na ulice "iz hira, već su im subvencije obećane, pa je to zaboravljeno".
"Niste ispunili ono što ste obećali, a sada ih nazivate drumskim razbojnicima", rekao je Nikezić tražeći od Ministarstva poljoprivrede da odgovori koliko se uveze mleka u prahu.
On je rekao i da na deklaracijama za mleko napravljeno od mleka u prahu, treba to i da piše, kao i koliko sadrži aditiva i pojačivača ukusa.
Replicirao mu je Rističević tvrdnjom da je vlast u kojoj je bio Nikezić, prodala mlečnu inustriju i šećerane koje su plaćene manje nego što sada košta kilogram šećera.
On je optužio vlast koja je vladala do 2012. godine, da je 2008. godine potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU zbog čega je ukinuta carinska zaštita i da je sada teško štititi domaće tržište uvođenjem prelevmana.
Rističević je rekao da cena pšenice nije oko 19 dinara po kilogramu, koliko sada košta na tržištu, jer ukupne subvencije po hektaru, za seme i gorivo iznose 40.000 dinara po hektaru, pa je, po toj računici, cena pšenice koju poljoprivrednik dobije, 29 dinara za kilogram.
Odbor je zaključio da se preporuči Vladi Srbije da otkupi što veću količinu pšenice iz ovogodišnjeg roda i sačuva kukuruz, oko 160.000 tona u robnim rezervama, jer je zbog vrućine i suše neizvesno kakav biti rod ove godine.
Odbor je usvojio Predlog zakona o semenu i sadnom materijalu koji je usvojila Vlada Srbije i Memorandum o saradnji Srbije i Kube u oblasti poljoprivrede.
Jovanović je na sednici Odbora Skupštine Srbije za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, na kojoj se raspravljalo o stanju u tom sektoru i radu Ministarstva u prvom kvartalu ove godine, rekao da je on, na osnovu te izjave Glamočića, voćarima tog kraja obećao da će im Ministarstvo pomoći.
"Ja sam obećao voćarima pomoć u odlaganju otplate kredita jer je Glamočić rekao da neće biti problema i da ćemo imati podršku, a zatim mi je samo posalo kontakt-telefone banaka. Ne vidim kako mogu da sarađujem s takvim ministrom", rekao je Jovanović koji je član Srpske napredne stranke i dodao da je "morao da svoju zemlju da u zalog za odlaganje kredita".
Rekao je da su pomoć iz budžeta za potrebe poljoprivrede dobijale gradske opštine i one koje manje proizvode, a ne one koje su siromašnije i koje su imale štetu od nevremena.
"Nijedna opština Šumadije, Zlatiborskog, Moravičkog, Podunavskog okruga nije dobila ni dinar pomoći iz budžeta, a najskandaloznije je da su je dobile beogradske opštine koje imaju ogroman budžet za poljoprivredu. To vam nećemo nikad zboraviti. Ozbiljno treba razmotriti da vam se zabrani ulazak u Šumadiju!", rekao je Jovanović predstavnicima svih uprava i sektora Ministarstva koji su bili na sastanku Odbora.
Jovanović je rekao da je Skupština Srbije ratifikovala sporazum sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima o kreditu od 100 miliona dolara za navodnjavanje i da je Opština Topola završila prvu fazu ulaganjem dva miliona evra u izgradnju mreže za navodnjavanje, ali da ona propada "jer godinu i po dana, iako se plaćaju kamate na taj kredit, Ministarstvo nije sposobno da raspiše javni poziv za sredstva iz kredita da bi se nastavili radovi na projektu te opštine".
Ocenio je da će ova godina biti teška za poljoprivredu što će dalje otežati "takvo ponašanje zaposlenih u Ministarstvu".
"Od mene za vaše predloge više nema podrške, saradnja je završena! U poljoprivredi stvari ne stoje dobro od vrha", rekao je Jovanović predstavnicima Ministarstva.
Predstavnik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić je podsetio da "godinama upozorava na stanje u poljoprivredi i greške ministara od kojih najduži staž u Ministarsvu ima aktuelni ministar Glamočić, jer je već obavljao tu funkciju i bio savetnik predsednika".
On je pitao predstavnike Ministarstva šta su preduzeli da pomognu poljoprivrednicima da bi umanjili štetu od grada i suše koja traje već neko vreme i "desetkovaće ratarske prinose", ali nije dobio odgovor.
Aleksić je pitao zašto pet kilograma pšenice košta kao jedna kifla u pekari i koliko iznose dugovanja poljoprivrednicima po osnovu subvencija za 2024. godinu.
On je rekao da su problem u poljoprivredi i fiktivna domaćinstva koja su pokupovala zemlju, te neki od vlasnika "sede na Dorćolu" i dobijaju subvencije, umesto onih koji obrađuju tu zemlju.
"Jedini pristup poljoprivredi su agresivne subvencije jer one nisu trošak, već investicije, ali u poljoprivredi nema strategije, sve se raspalo", rekao je Aleksić.
Predsednik Odbora Marijan Rističević je rekao da je bilo odvojeno 18 milijardi dinara da se isplate dugovi za subvencije, a da je je "zbog ratara, drumskih razbojnika koji su traktorima izašli na ulične proteste, taj novac podeljen njima za sertifikovano seme".
On je rekao da se zalaže da se povežu ratarstvo i stočarstvo i da se proizvedena hrana koristi za preradu jer je tako veća zarada.
U razvijenim zemljama se subvencije, po njegovim rečima, usmeravaju u stočarstvo, čak 70 odsto, a preostalih 30 dsto u ratarstvo, ali je u Srbiji, kako je naveo, "obrnuta stimulacija".
Dušan Nikezić (Stranka slobode i pravde) rekao je da poljoprivrednici nisu izašli traktorima na ulice "iz hira, već su im subvencije obećane, pa je to zaboravljeno".
"Niste ispunili ono što ste obećali, a sada ih nazivate drumskim razbojnicima", rekao je Nikezić tražeći od Ministarstva poljoprivrede da odgovori koliko se uveze mleka u prahu.
On je rekao i da na deklaracijama za mleko napravljeno od mleka u prahu, treba to i da piše, kao i koliko sadrži aditiva i pojačivača ukusa.
Replicirao mu je Rističević tvrdnjom da je vlast u kojoj je bio Nikezić, prodala mlečnu inustriju i šećerane koje su plaćene manje nego što sada košta kilogram šećera.
On je optužio vlast koja je vladala do 2012. godine, da je 2008. godine potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU zbog čega je ukinuta carinska zaštita i da je sada teško štititi domaće tržište uvođenjem prelevmana.
Rističević je rekao da cena pšenice nije oko 19 dinara po kilogramu, koliko sada košta na tržištu, jer ukupne subvencije po hektaru, za seme i gorivo iznose 40.000 dinara po hektaru, pa je, po toj računici, cena pšenice koju poljoprivrednik dobije, 29 dinara za kilogram.
Odbor je zaključio da se preporuči Vladi Srbije da otkupi što veću količinu pšenice iz ovogodišnjeg roda i sačuva kukuruz, oko 160.000 tona u robnim rezervama, jer je zbog vrućine i suše neizvesno kakav biti rod ove godine.
Odbor je usvojio Predlog zakona o semenu i sadnom materijalu koji je usvojila Vlada Srbije i Memorandum o saradnji Srbije i Kube u oblasti poljoprivrede.
