Jermenija uhapsila još jednog visokog sveštenika zbog navodne zavere za puč

Jermenija je uhapsila drugog visokog sveštenika pod optužbom za zaveru protiv vlade, što je najnovija eskalacija u obračunu sa otvorenim kritičarima premijera Nikola Pašinijana.

Sud u Jerevanu je danas naredio da nadbiskup Mihael Adžapahijan bude zadržan u pritvoru dva meseca, rekao je njegov advokat Ara Zohrabjan.

Rekao je da je odluka "očigledno nezakonita i neosnovana" i dodao da će se njegov klijent žaliti.

Državni tužioci optužuju Adžapahijana da je javno pozivao na oružano svrgavanje vlade.

U petak su se snage bezbednosti suočile sa masom ljudi u sedištu Jermenske apostolske crkve van Jerevana dok su pokušavale da uhapse Adžapahijana.

Video snimci koji kruže društvenim mrežama prikazuju sveštenike kako se guraju sa policijom, dok zvone zvona obližnje katedrale.

Prošle nedelje je Služba bezbednosti pozvala Adžapahjana na saslušanje i on je došao u zgradu Istražnog komiteta. "Nikada se nisam krio i neću se kriti ni sada", rekao je Adžapahijan novinarima u petak.

"Kažem da je ono što se sada dešava bezakonje. Nikada nisam bio i nisam pretnja ovoj zemlji, glavna pretnja je u vladi", ukazao je on.

Prošle godine desetine hiljada demonstranata su zahtevale smenjivanje Pašinijana pošto je Jermenija pristala da preda kontrolu nad nekoliko pograničnih sela Azerbejdžanu i da normalizuje odnose s njim iako su ogorčeni rivali.

U sredu su vlasti uhapsile nadbiskupa Bagrata Galstanijana, koji predvodi opozicioni pokret Sveta borba. Optužen je da je planirao kampanju sabotaže za svrgavanje Pašinijana što je njegov advokat odbacio.

Članovi pokreta "Sveta borba", koji se žestoko protivio predaji pograničnih sela, optužili su vladu za suzbijanje političkih prava.

Iako je teritorijalni ustupak bio ključno pitanje pokreta, on se proširio na širok spektar žalbi protiv Pašinijana koji je na vlasti od 2018. godine.

Još jedan glasni kritičar Pašinijana, rusko-jermenski milijarder Samvel Karapetojan, uhapšen je prošle nedelje pod optužbom da je pozivao na svrgavanje vlade, što je on negirao.

Jermenija i Azerbejdžan su u teritorijalnim sporovima od početka 1990-ih, dok su razni delovi Sovjetskog Saveza insistirali na nezavisnosti od Moskve.

Pošto se SSSR raspao 1991. godine, etničke jermenske separatističke snage, uz podršku jermenske vojske, osvojile su kontrolu nad azerbejdžanskim regionom Nagorno-Karabah i obližnjim teritorijama.

Azerbejdžan je 2020. povratio široke delove teritorije koje su jermenske snage držale gotovo tri decenije. Munjevita vojna kampanja u septembru 2023. godine dovela je do toga da je Azerbejdžan u potpunosti povratio kontrolu nad Nagorno-Karabahom, a Jermenija je kasnije predala pogranična sela.

Pašinijan je nedavno nastojao da normalizuje odnose sa Azerbejdžanom.

Prošle nedelje je takođe posetio glavnog saveznika Azerbejdžana, Tursku, kako bi popravio istorijski razdor.

Turska i Jermenija imaju spor star više od jednog veka oko smrti procenjenih 1,5 miliona Jermena u masakrima, deportacijama i prisilnim marševima koji su počeli 1915. godine u Osmanskoj Turskoj.

Istoričari uglavnom smatraju taj događaj genocidom. Turska to žestoko negira, mada priznaje da su mnogi tada izgubili živote, ali insistira da je njihov broj preuveličan i da je sve bilo šposledica građanskih nemira, a ne delovanja turske države.