U junu rekordan broj ruskih napada dronovima dugog dometa na Ukrajinu

Rusija je u junu napala Ukrajinu sa 5.438 dronova dugog dometa što je najveći broj od početka invazije 2022. godine. U maju ih je bilo 3.974.

To su dronovi lansirani noću, a ukrajinska vojska ih svakog jutra prebrojava i svakodnevno objavljuje te podatke.

Rusija je u junu napala Ukrajinu sa 36,8 odsto više dronova dugog dometa nego u maju.

Ti podaci ne uključuju napade drugim vrstama dronova koji se intenzivno koriste na linijama fronta.

Kijev pozvao je SAD i svoje evropske saveznike da pomognu jačanje sistema protiv-vazduhoplovne odbrane.

Pored dronova, Ratno vazduhoplovstvo Rusije je tokom noćnih napada u junu ispalilo 236 raketa, kaže Kijev, što je gotovo dvostruko više nego u maju.

Svi ti napadi su opteretili ukrajinsku protiv-vazduhoplovnu odbranu i iscrpeli stanovništvo.

U junu je ruski predsednik Vladimir Putin rekao da su dronovi sve važniji element ruske vojne sile i da su bespilotne letelice izvele do 50 odsto napada koji su "uništili i oštetili opremu i objekte" u Ukrajini .

"Njihova efikasnost nastavlja da raste", rekao je Putin i dodao da njegova vojska formira poseban sektor za ratovanje dronovima.

S druge strane, ukrajinski ministar odbrane Rustem Umerov je rekao da je Ukrajina, koja je na početku ruske invazije 2022. godine imala premoć po dronovima, primorana da se prilagodi jačanju tog naoružanja Rusije.

"Ukrajina uvodi dronove-presretači i druga sredstva koja držimo u tajnosti", rekao je nedavno za Frans pres.

Po podacima iz Kijeva, uprkos intenziviranju ruskih napada u junu, porasla je stopa ukrajinskog presretanja ruskih dronova i raketa: dostigla je 86 odsto, a u maju je bila 81 odsto.

Procena posledica ruskih napada dronovima je složena, jer Ukrajina pruža malo ili nimalo detalja o pogođenim ciljevima.

Upitan o zaoštravanju ruskog bombardovanja Ukrajine, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao da "Kijev savršeno dobro zna šta treba učiniti da se okončaju borbe".

On je to rekao aludirajući na zahteve Rusije za prekid vatre: ona bi da zadrži potpunu kontrolu nad pet okupiranih ukrajinskih regiona, uključujući Krim i traži garancije da se Ukrajina nikada neće pridružiti NATO-u.

Ukrajina smatra te zahteve neprihvatljivim.