EU predlaže fleksibilnost oko svog cilja smanjenja emisija štetnih gasova za 2040. godinu
Evropska komisija odlučila je danas, posle više meseci lutanja, da zadrži svoj cilj smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte za 90 odsto u 2040. godini, ali je zbog uzdržanosti nekih zemalja uvela određenu "fleksibilnost" oko tog cilja.
Brisel je ponovo potvrdio svoje ambicije po pitanju borbe protiv klimatskih promena i to u trenutku kada se Evropa guši pod ekstremnim temperaturama.
"Bilo je potrebno pokazati pragmatizam pošto je rasprava toliko politički osetljiva unutar evropske dvadesetsedmorice", rekla je Vopke Hestra, evropska komesarka za klimu novinarima u Briselu.
Kao što je predložila pre više od godinu dana, Evropska komisija i dalje predviđa da do 2040. godine smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte za 90 odsto u odnosu na 1990. godinu.
Ali, na žalost ekoloških organizacija, Komisija je uvela određenu fleksibilnost u računanju tog cilja, da bi pridobila najskeptičkije zemlje.
Od 2036. godine Komisija je spremna da uzme u obzir nabavku međunarodnih ugljeničkih kredita u visini od tri odsto od ukupnog broja, da bi se finansirali projekti van Evrope.
Nevladine organizacije su odlučno protiv. Ukazujući na naučne studije, one dovode u pitanje realni uticaj tih kredita na smanjenje emisija ugljendioksida (CO2).
"Tri odsto nije zanemarljivo, to su potencijalno znatne sume koje će biti potrošene u inostranstvu umesto da finansiraju tranziciju u Evrop", rekao je Nil Makarof, stručnjak instituta Stratidžik Perspektivs. On je ipak priznao da tu postoji prostor za postizanje političkog kompromisa.
Biće važno, ocenio je taj stručnjak za klimu, da Evropska unija uspostavi standard da ti međunarodni krediti realno doprinose smanjenju emisija, a ne da prepuste svakoj državi da radi kako hoće.
Godina 2040. je važna etapa za Evropu koja ima ambiciju da dostigne ugljeničku neutralnost 2050. godine. Ključ su velike transformacije za industriju kao i za svakodnevnicu Evropljana - elektrifikacija vozila, postepeni izlazak iz upotrebe fosilnih goriva, energetsko obnavljanje zgrada.
Najteži posao je sad pred Evropskom komisijom koja treba da ubedi u svoj cilj ministre životne okoline tokom neformalnih razgovora sredinom jula, pre mogućeg glasanja 18. septembra.
Tekst će zatim biti prosleđen Evropskom parlamentu gde će sve zavisiti od stava desnice, najveće grupe u tom telu.
Da bi došla do pozitivnog glasanja Komisija takođe predlaže još dve fleksibilne mere - bolje nagrađivanje firmi koje hvataju i skladište ugljen dioksid i dozvoljavanje državama članicama da nadoknade sektore gde su veći zagađivači boljim priznanjem za sektore gde imaju jako dobre pokazatelje.
Brisel se nada da će taj cilj za 2040. biti odobren pre UN konferencije o klimi COP30, koji se održava u novembru u Belemu, u Brazilu.
Ali raspored izgleda jako tesan i ukazuje se na osetljive pregovore pošto su evropska dvadesetsdedmorica podeljena, u Evropi koja sve više naginje na desno.
Neke države otvoreno kritikuju klimatske ambicije EU, kao što je Mađarska nacionaliste Viktora Orbana, ili Češka koja brani svoju tešku industriju.
Italijanska premijerka Đorđa Meloni predlaže da se drži cilja o smanjenju emsija za 80 do 85 odsto u 2040. godini.
Druge zemlje podržavaju Komisiju, kao što su Španija ili Danska, koja je upravo preuzela predsedavanje Evropskim savetom za narednih šest meseci.
Takozvana fleksibilnost od tri odsto koju predviđa EU takođe odgovara zahtevima Nemačke u koalicionom sporazumu nove vlade.
Francuska ima više dvosmislen stav, s jedne strane se ne protivi otvoreno cilju od 90 odsto, ali kritikuje upotrebljenu metodu.
Francuski predsednik Emanuel Makron traži garancije o dekarbonizaciji industrije i podršci nuklearnoj energiji, jednoj od ključnih stvari tih pregovora.
Vopke Hestra danas je kratko govorila o tehnološkoj neutralanosti što je koncept koji je važan francuskim vlastima koji bi hteli da obnovljiva energija i nuklearna energija budu na jednakom nivou u EU.
