U PKS održana prva srpsko-kineska radionica o vodoničnoj ekonomiji
Prva srpsko-kineska radionica o vodoničnoj ekonomiji, koja je okupila naučnike, istraživače i privrednike iz Srbije i Kine, održana je u Privrednoj komori Srbije (PKS) i označila je početak rada zajedničke međunarodne laboratorije za vodoničnu energiju "XJTU–SXQN–VINČA", saopšteno je danas.
Laboratorija će se baviti istrživanjem inovacijama u oblasti vodonične ekonomije, od proizvodnje do skladištenja, piše u saopštenju PKS.
Radionica je, kako se navodi, organizovana s ciljem razmene znanja, podsticanja međunarodne saradnje i podrške razvoju tehnologija u toj oblasti.
Pomoćnik direktora za tehnološki razvoj Instituta za nuklearne nauke "Vinča" Predrag Škobalj rekao je da je za Srbiju saradnja sa Kinom od izuzetnog značaja, jer je jedna od zemalja sa vodećim kapacitetima za primenu vodoničnih tehnologija.
On je naveo da se Centar izvrsnosti za vodonik i obnovljive izvore energije Instituta "Vinča" aktivno bavi mogućnostima proizvodnje i skladištenja vodonika.
"Vodonična ekonomija nije samo pitanje zaštite životne sredine, ona je, pre svega, razvojna prilika. Prelazak na vodonik može doprineti većoj energetskoj nezavisnosti, modernizaciji industrije i stvaranju visoko plaćenih radnih mesta u sektorima novih tehnologija", piše u saopštenju.
Rukovodilac Centra za životnu sredinu, tehničke propise, kvalitet i društvenu odgovornost PKS Dušan Stokić predstavio je angažman PKS na projektu Interreg PRHyUS – "Promovisanje korišćenja obnovljivog vodonika za održivu i zeleniju Evropu".
Projekat je započet 1. maja ove godine sa partnerima iz Italije i još osam zemalja, među kojima je i Srbija, a cilj je promocija upotrebe obnovljivog vodonika, kako bi se ubrzala energetska i zelena tranzicija i smanjile emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG), s fokusom na povećanje potražnje za vodonikom.
Prema rečima Stokića, u uslovima klimatskih promena i potrebe za dekarbonizacijom, energetska i zelena tranzicija više nisu samo tehničko pitanje, već pitanje održivosti, konkurentnosti i dugoročne stabilnosti ekonomija, a vodonik se ističe kao jedan od najperspektivnijih stubova energetske tranzicije.
"Očekuje se da će do 2050. godine vodonik činiti do 20 odsto globalne potrošnje energije, dok se veličina globalnog tržišta vodonika projektuje na 1,4 biliona američkih dolara godišnje, sa stvaranjem više od 30 miliona radnih mesta širom sveta, uglavnom u oblasti čistog vodonika", istakao je Stokić.
Profesor Fušeng Jang (Fu-Sheng Yang) sa Univerziteta Si’an Đaotong, koji se bavi istraživanjima u oblasti skladištenja vodonika i razvoja tehnologija za vodoničnu energiju, ukazao je na značaj međunarodne saradnje u razvoju i promociji vodonične ekonomije.
Učesnici radionice su tokom dva okrugla stola predstavili najnovija istraživanja i primere dobre prakse u oblastima skladištenje vodonika, razvoj naprednih materijala, niskougljenična proizvodnja gvožđa i čelika, katalizatori zasnovani na 2D materijalima, kompresija i prečišćavanje vodonika, kao i primene u gorivnim ćelijama.
Posebno interesovanje, kako se navodi, izazvale su teme u vezi sa industrijskom primenom vodonične energije, a predstavljena je i prva vodonična stanica za punjenje u Srbiji.
Skup je organizovan u okviru bilateralnog projekta "Razvoj materijala za skladištenje vodonika visokog entropijskog sastava za statičku kompresiju", koji sprovode Centar izvrsnosti za vodonik i obnovljive izvore energije – CONVINCE iz Instituta "Vinča" i Fakultet hemijskog inženjerstva i tehnologije Univerziteta Si’an Đaotong (Xi’an Jiaotong University).
Projektom rukovode Jasmina Grbović Novaković i Fusheng Yang.
