"Ako u Srbiji radite, platićete porez na dohodak. Ako se kockate ili kladite, na taj dohodak nećete platiti ni dinara. I to je sasvim legalno, jer srpsko zakonodavstvo kaže da su svi dobici ostvareni u igrama na sreću do iznosa od 143.872 dinara, ili oko 1.200 evra neoporezovani. A oni ostvareni u kockarnicama, kladionicama ili na poker aparatima su potpuno neoporezovani. Teoretski, ko osvoji 100 miliona evra, nosi kući 100 miliona evra", navodi taj mesečnik.
Oporezivanje dohotka fizičkih lica od igara na sreću reguliše Zakon o dohotku građana i propisuje obavezu plaćanja poreza od 20 odsto za sve dobitke iznad pomenutog neoporezivog iznosa. Međutim, Zakon o igrama na sreću kaže da to važi samo za klasične igre na sreću Državne lutrije Srbije. To su lutrija, sportska prognoza, loto, tombola, bingo i slične igre.
Posebne igre na sreću koje priređuju privatne kockarnice, kazina i kladionice u potpunosti su oslobođene obaveze plaćanja poreza na dohodak, bez obzira na visinu dobitka. Iako u mnogim segmentima domaćeg poreskog sistema važi ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji, to u ovom slučaju ne važi. Jer ne samo da nema nikakve poreske obaveze prilikom osvajanja dobitka, već ova vrsta dohotka nije na spisku ni za plaćanje poreza na dohodak građana. Laici bi rekli da se neko baš dobro potrudio da ovi prihodi ostanu neoporezovani.
Stručnjak za ovu oblast Marko Paštar, advokat koji se pretežno bavi poreskim pravom, za Biznis i finansije je rekao da je ovu temu analizirao nedavno za potrebe svog naučnog rada i da je bio veoma iznenađen koliko javnost malo zna za ove podatke.
Paštarev zaključak ukazuje da poresko zakonodavstvo u Srbiji direktno podstiče kockanje.
„Srbija jeste specifična po tome. Nisam obradio celu Evropu, ali nisam nigde pronašao da se taj prihod ne oporezuje bar u nekom iznosu“, rekao je on.
Najveće poreze ima Republika Srpska. Neoporezivi iznos je 1.000 KM (oko 500 evra), da bi se zatim primenjivala progresivna skala od 10 do 30 odsto. Što veći dobitak, to veći porez.
U Federaciji BiH na sve dobitke preko 100 KM plaća se 10 odsto poreza. U Hrvatskoj je slično kao u RS, progresivna stopa na iznose veće od 100 evra, ali su naplaćeni porezi ipak manji jer je obračun povoljniji za dobitnika.
Severna Makedonija oporezuje dobitke po stopi od 15 odsto uz uslovno priznavanje neoporezivog dela od 80 evra, samo u slučaju da su dobici do tog iznosa. Ukoliko su veći, plaća se porez na ceo iznos.
Slovenci priznaju dobitak do 300 evra bez poreza, a onda ga naplaćuju u iznosu od 15 procenata, Rumuni nemaju neoporezivi deo i porez je progresivan od tri do 40 odsto, kako dobitak raste. Crna Gora je obavezu plaćanja poreza na dohodak od igara na sreću uvela ove godine u iznosu od 15 odsto na iznose veće od 300 evra.
Prema podacima srpske Uprave za igre na sreću, država je od priređivača u 2024. godini naplatila naknade za igre na sreću od skoro 21 milijardu dinara (oko 180 miliona evra), tri puta više nego u 2018. Uz to, oni plaćaju poreze kao i sve druge kompanije u Srbiji, pa se o ovoj delatnosti govori kao o ozbiljnoj industriji koja doprinosi budžetu, ali i kroz zapošljavanje na skoro 2.900 lokacija.
Ipak, Marko Paštar smatra da sva ta davanja nikako nisu kompenzacija za neplaćanje poreza na dobitke i da bi uvođenje poreza na dohodak verovatno značajno smanjilo broj onih koji se kockaju ili klade.
„Kockarnice i kladionice plaćaju jako velike poreze što se tiče dobitaka, plaćaju i kao organizatori igara oko 15 odsto na razliku između uplata i isplata. I to plaćaju kao svoju poresku obavezu. Međutim, kockarnici je i dalje povoljnije to nego da se fizička lica oporezuju. Najveću štetu od uvođenja poreza na dohodak imale bi same kockarnice, jer bi se smanjila potražnja“, smatra Paštar.
Koliki bi se poreski prihodi mogli ostvariti uvođenjem poreza na dohodak zavisi od tokova novca, a to baš nije tako jednostavno izračunati. Iako su izveštaji o tokovima gotovine javno dostupni na APR-u, teško je otkriti koliko para je jedna kockarnica isplatila godišnje za dobitke.
„Kada bi se došlo do tog podatka, opet ne bi bilo lako izračunati jer postoji neoporezivi iznos, tako da bi morao da se meri svaki isplaćeni dobitak kada se oduzme poresko oslobađanje od 143.872 dinara“, pojašnjava Paštar.
Analiza agencije Plum Mark, na osnovu podataka APR-a, pokazuje da svako od 5,5 miliona punoletnih građana Srbije svake godine u proseku potroši skoro 26.000 dinara na kockanje i klađenje. Prihod te industrije u prošloj godini iznosio je nešto više od 140 milijardi dinara (oko 1,2 milijarde evra). Čista dobit bila je 16 milijardi dinara (skoro 140 miliona evra). Prihod deset najvećih povećan je nominalno više od četiri puta od 2012. godine.
