Gutereš: Ko ostane vezan za fosilna goriva, propušta najveću ekonomsku šansu 21. veka

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija (UN) Antonio Gutereš ukazao je danas da zemlje koje se i dalje drže fosilnih goriva ne štite svoju privredu, već je sabotiraju tako što podrivaju konkurentnost i propuštaju najveću ekonomsku šansu 21. veka.

Povodom novog izveštaja o klimi, koji je danas predstavljen u Ujedinjenim nacijama, Gutereš je u autorskom tekstu naveo da je danas "trenutak da svet zakorači u novo doba jer je era čiste energije tu".

"Prošle godine, gotovo svi novoizgrađeni kapaciteti za proizvodnju električne energije bili su iz obnovljivih izvora. Ulaganja u čistu energiju porasla su na 2.000 milijardi dolara, što je 800 milijardi više nego ulaganja u fosilna goriva", naveo je Gutereš u autorskom tekstu "Sada imamo šansu: Ka eri čiste energije".

U novom izveštaju koji je danas predstavljen u UN navodi se da obnovljivi izvori energije, energetska efikasnost i elektrifikacija nisu više tema budućnosti, već deo rešenja za ekonomski razvoj, otpornost i ravnopravniju tranziciju, uključujući zemlje poput Srbije.

Gutereš je ukazao i da su energija sunca i vetra je sada najjeftiniji izvor električne energije na svetu, a da sektori čiste energije otvaraju radna mesta, ubrzavaju rast i pospešuju napredak, iako fosilna goriva i dalje dobijaju daleko veće subvencije.

"Čista energija obezbeđuje i energetsku nezavisnost i sigurnost. Tržišta fosilnih goriva su prepuštena na milost i nemilost cenovnim potresima, poremećajima snabdevanja i geopolitičkim previranjima, što smo i videli kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu. S druge strane, sunčeva svetlost ne može da poskupi, ne može se uvesti embargo na vetar, a gotovo svaka država ima dovoljno obnovljivih izvora da bude energetski nezavisna", naveo je Gutereš.

Dodao je da čista energija "daje zamah razvoju" i može da dopre do stotina miliona ljudi koji i dalje nemaju električnu energiju – i to brzo, ekonomično i održivo, posebno kroz mala solarna postrojenja nezavisna od mreže.

"Zbog svega ovoga, era čiste energije je nezaustavljiva. Ali, tranzicija još nije dovoljno brza niti dovoljno pravična. Zemlje u razvoju su u zaostatku. Fosilna goriva i dalje preovlađuju u energetskim sistemima, a emisije i dalje rastu, uprkos potrebi da se smanje da bismo izbegli najtežu klimatsku krizu. Da bismo to prevazišli, potrebno je da delujemo na šest frontova", naveo je Gutereš.

On je ukazao da se vlade moraju bezrezervno opredeliti za čistu energetsku budućnost, navodeći da su se sve zemlje obavezale da u narednim mesecima dostave nove nacionalne planove u oblasti klimatskih promena, sa ciljevima za narednu dekadu.

"Ti planovi moraju da budu u skladu sa ciljem da se globalni porast temperature ograniči na 1,5 stepeni celzijusa, moraju da obuhvataju sve emisije i sektore, i da definišu jasan put ka čistoj energiji. Zemlje G20, odgovorne za oko 80 odsto svetskih emisija, moraju da predvode taj put", naveo je generalni sekretar UN.

Gutereš je dodao da je neophodno graditi energetske sisteme za 21. vek jer električna energija iz obnovljivih izvora neće ostvariti svoj potencijal bez savremenih mreža i skladišnih kapaciteta.

"Ali, na svaki dolar koji se uloži u obnovljivu energiju dolazi svega 60 centi za mreže i skladištenje. Taj odnos treba da bude jedan prema jedan", naveo je.

On je napisao i da vlade moraju da rade na tome da se rastuća potražnja za energijom u svetu zadovolji iz obnovljivih izvora i da velike tehnološke kompanije "moraju da urade svoj deo posla".

"Do 2030. godine, potrošnja električne energije u data centrima mogla bi da dostigne današnju potrošnju celog Japana. Kompanije treba da se obavežu na napajanje tih centara iz obnovljivih izvora", naveo je Gutereš.

Ukazao je i na potrebu da se u energetskoj tranziciji obezbedi pravednost, navodeći da to uključuje podršku zajednicama koje i dalje zavise od fosilnih goriva, kako bi se pripremile za čistu energetsku budućnost, kao i preoblikovanje lanaca snabdevanja kritičnim mineralnim sirovinama.

"Danas je u tim lancima rasprostranjeno kršenje prava i uništavanje životne sredine, a zemlje u razvoju su zarobljene na dnu lanca vrednosti. Tome mora da dođe kraj", upozorio je Gutereš.

On je naveo i da se trgovina mora koristiti kao alat za energetsku transformaciju, ukazujući da su lanci snabdevanja čistom energijom veoma koncentrisani, a globalna trgovina rascepkana.

"Kako bi podržale tranziciju, zemlje opredeljene za novu energetsku eru moraće da rade na diversifikaciji snabdevanja, smanjenju carina na robu potrebnu za proizvodnju čiste energije, i osavremenjivanju investicionih sporazuma", dodao je Gutereš.

Kao poslednji, šesti front delovanja Gutereš je naveo neophodnost da se finansijska sredstva usmere ka zemljama u razvoju.

"Prošle godine su svega dva procenta investicija u obnovljive izvore otišla u Afriku, iako se tamo nalazi 60 odsto najboljih solarnih resursa u svetu. Neophodno je da delujemo na međunarodnom planu – da budžeti zemalja u razvoju ne presuše zbog otplate dugova, da multilateralne razvojne banke značajno povećaju svoje kapacitete za kreditiranje, i da se mnogo više uključe privatni izvori finansiranja", ukazao je.

Naveo je da je potrebno i da agencije za kreditni rejting i investitori modernizuju procene rizika kako bi uzeli u obzir obećanja o čistoj energiji, cenu klimatskih poremećaja i opasnost da sredstva ostanu zarobljena u industriji fosilnih goriva.

"Nova energetska era je nadohvat ruke – era u kojoj će biti dovoljno čiste i jeftine energije za svet koji nudi puno ekonomskih šansi, gde će države moći da se oslone na energetsku autonomiju, a električna energija biti dostupna svima. Ovo je trenutak kada imamo šansu da punom parom pokrenemo globalni zaokret. Hajde da je iskoristimo", apelovao je Gutereš.