Rusi i Ukrajinci se u Istanbulu dogovorili samo o razmeni zarobljenika

Rusi i Ukrajinci su u sredu uveče u Istanbulu završili treću rundu direktnih pregovora ističući "razlike" u svojim stavovima o okončanju rata koji je počeo 2022. godine i na kraju se dogovorivši samo o novoj razmeni zarobljenika.

Nakon jedva sat razgovora u Hotelu-Palati Čiragan, pregovarači su primetili da su njihovi "stavovi prilično udaljeni", rekao je Vladimir Medinski, šef ruske delegacije, u izjavi za novinare.

Tokom dana, Kremlj je već uništio nade u napredak ka okončanju sukoba koji je Moskva pokrenula u februaru 2022. protiv svog suseda, a koji je ostavio desetine hiljada mrtvih i ranjenih.

"Niko ne očekuje lak put. Naravno, biće to veoma komplikovana diskusija", rekao je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov, ponavljajući da su predlozi zaraćenih strana za okončanje sukoba "dijametralno suprotni".

Jedina konkretna mera: pregovarači su se složili sa novom razmenom 1.200 zarobljenika sa svake strane, po rečima Vladimira Medinskog, kao što je već bio slučaj u nekoliko navrata.

Moskva je takođe ponudila Kijevu predaju 3.000 tela ukrajinskih vojnika i primirje "od 24 do 48 sati" na frontu da bi obe vojske mogle da pokupe svoje mrtve i ranjene, nastavio je Medinski.

Ukrajina je predložila sastanak Vladimira Putina i Volodimira Zelenskog do kraja avgusta, potencijalno u prisustvu predsednika SAD i Turske, po rečima kijevskog pregovarača Rustema Umerova.

Kao uvod u ove pregovore, izvor iz kijevske delegacije rekao je za AFP da se nada "konstruktivnom stavu" Rusije i da će ona odustati od "svojih ultimatuma".

Ovi direktni razgovori ponovo su održani na pritisak američkog predsednika Donalda Trampa koji je sredinom jula dao Moskvi 50 dana da postigne sporazum sa Ukrajinom ili će se suočiti s teškim sankcijama.

Kijev i njegovi zapadni saveznici optužuju Kremlj da blokira pregovore održavanjem maksimalističkih zahteva, dok ruska vojska, veća i bolje opremljena, nastavlja napade na linije fronta, svakodnevno osvajajući teritoriju. U sredu je rusko Ministarstvo odbrane preuzelo kontrolu nad novim selom, Varačine, u severoistočnom ukrajinskom regionu Sumi, gde su, preko noći, ruski napadi dronova izazvali nestanak struje za više od 220.000 kupaca, prema rečima Zelenskog.

Stavovi dve strane deluju nepomirljivo. Kao i u sredu uveče, razgovori u Istanbulu u maju i junu rezultirali su samo sporazumima o razmeni zarobljenika i tela poginulih vojnika.

Po rečima portparola ruskog predsednika Dmitrija Peskova, trebalo je da se pregovori prvenstveno usredsrede na "memorandume" koje su dve strane razmenile u junu, uključujući njihove mirovne predloge.

Kijev je želeo novu razmenu zarobljenika, repatrijaciju ukrajinske dece odvedene u Rusiju i pripreme za sastanak Putina i Zelenskog.

Moskva zahteva da joj Ukrajina ustupi četiri delimično okupirana regiona na istoku i jugu svoje teritorije, pored Krima, anektiranog 2014. godine, i da se odrekne isporuka zapadnog oružja i bilo kakvog članstva u NATO-u.

Ti uslovi su neprihvatljivi za Kijev koji želi povlačenje ruskih trupa i traži zapadne bezbednosne garancije, uključujući nastavak isporuka oružja i raspoređivanje evropskog kontingenta, čemu se Rusija protivi.

Ukrajina takođe zahteva, zajedno sa svojim evropskim saveznicima, 30-dnevni prekid vatre, što Rusi, čije snage imaju prednost na terenu, odbijaju.

Od povratka na vlast u januaru, Donald Tramp je nastavio kontakte s Moskvom u pokušaju, bez mnogo uspeha, da zaustavi rat.

Poslednjih nedelja, američki predsednik je izrazio frustracije Rusijom i tvrdio da će u Ukrajinu biti poslata američka vojna oprema koju su platile evropske članice NATO-a.