Izgnanstvo ili zatvor za kritičare predsednika Salvadora, istorija se ponavlja

Najžešći kritičari predsednika Najiba Bukelea dugo su se plašili široko rasprostranjene represije, izdržali su policijske racije na svoje domove, gledali kako im prijatelje bacaju u zatvor i bežali su između sigurnih kuća da bi mogli da ostanu u Salvadoru.

Zatim su dobili upozorenje: "Odmah napustite zemlju. Ili izgnanstvo, ili zatvor".

Kombinacija pritvaranja poznatih ličnosti, novog zakona o "stranim agentima", nasilna represija nad mirnim demonstrantima i rizik od neposrednog pritvaranja naterala je više od 100 političkih izgnanika da pobegnu poslednjih meseci.

Najveći egzodus novinara, advokata, profesora, ekologa i aktivista za ljudska prava u poslednjih nekoliko godina je mračan podsetnik na brutalni građanski rat u toj zemlji pre nekoliko decenija, kada se veruje da su desetine hiljada ljudi pobegle. Izgnanici koji su razgovarali sa Asošijejted presom kažu da su raštrkani po Centralnoj Americi i Meksiku sa malo više od onoga što stane u jedan ranac i pitanjem gde će završiti.

"Živimo u vreme kada se istorija ponavlja", rekla je Ingrid Eskobar, liderka pravne grupe za ljudska prava Sokoro Juridiko, koja je pobegla iz Salvadora sa svoje dvoje dece.

"Izgubili smo sve", rekla je.

Bukeleova administracija nije odgovorila na zahteve za komentar.

Predsednik Bukele (43) je dugo kritikovan zbog narušavanja demokratije i kršenja ljudskih prava u svom ratu protiv bandi, u kojem je vlada odustala od ustavnih prava i uhapsila više od jedan odsto stanovništva Salvadora.

Aktivisti i novinari kažu da se godinama suočavaju sa sve većim uznemiravanjem i pretnjama samoproglašenog "najkul diktatora na svetu" čiji su ironični lik na društvenim mrežama, oslonjen na bitkoin i oštar diskurs o kriminalu doneli obožavanje mnogih na američkoj desnici.

Uprkos tome što je 60 odsto Salvadorca reklo u nedavnoj anketi da se plaše javnog izražavanja političkih stavova, Bukele i dalje uživa u rastućem nivou odobravanja jer je nasilje opalo posle njegovog obračuna sa bandama.

Eskobar — jedna od najglasnijih kritičarki, rekla je da, dok je njena organizacija izazivala vladu kroz hiljade pravnih slučajeva, policija stalno pratila njenu porodicu, pojavljujući se ispred kuće njene majke i škola njene dece od sedam i 11 godina.

"Jednog dana, moraćemo da napustimo ovu zemlju", rekla je deci, nadajući se da to nije istina.

Ali stvari su dostigle prekretnicu poslednjih meseci, jer Bukele postaje ohrabren svojim savezom sa predsednikom Donaldom Trampom zbog pritvaranja stotina Venecuelanaca deportovanih u salvadorski zatvor namenjen bandama.

U maju je vlada Salvadora progurala zakon o "stranim agentima" koji podseća na zakone koje koriste Rusija, Venecuela i Nikaragva za kriminalizaciju neslaganja ciljajući organizacije koje primaju finansiranje iz inostranstva. Ubrzo je policija privela Rut Lopez, advokaticu za borbu protiv korupcije u vodećoj salvadorskoj organizaciji za ljudska prava Kristosal, optužujući je za korupciju. Lopez poriče optužbe.

Dok ju je policija s lisicama pratila na junsko pojavljivanje na sudu, ona je vikala: "Neće me ućutkati! Želim javno suđenje!".

Njeno pritvaranje dogodilo se usred hapšenja nekoliko kritičara.

U četvrtak je Kristosal objavio da je tiho evakuisao sve svoje zaposlene u Gvatemalu i Honduras i obustavio poslovanje u El Salvadoru.

"Pravosudni sistem je upotrebljen kao oružje protiv nas", rekao je lider Kristosala Noa Bulok. "Niko u El Salvadoru nema sumnje da vlada može da pritvori koga god želi i da ga drži u zatvorima neodređeno vreme".

Eskobar je ubrzo dobila vest da je njeno ime na listi sa još 11 novinara i aktivista kojima je namenjen pritvor.

Eskobar koja je trebalo da počne lečenje od sarkoma, retkog oblika raka, brinula se da ako bude bačena u zatvor, neće dobiti negu. Oko trećine od stotina smrtnih slučajeva u zatvorima pod Bukelom uzrokovano je nedostatkom medicinske pomoći.

"Postavila sam sebi pitanje: 'Ako ostanem, hoću li umreti?' ", rekla je ona.

U junu ona i njena deca su se provukli preko granice Gvatemale, odleteli u SAD, a zatim u drugu latinoameričku zemlju. Ona se i tamo svakodnevno osvrće.

Mnogi izgnanici su zamolili AP da ne otkriva njihove lokacije, plašeći se da bi mogli biti nađeni. Drugi koji su pobegli bili su previše uplašeni da govore javno, čak i anonimno.

Novinarka Monika Rodrigez (40) i njen suprug, 37-godišnji aktivista Stiv Maganja, su u egzilu.

Bili su među nekolicinom ljudi koji su na snimku dokumentovali kako salvadorska policija nasilno guši mirne demonstracije. Stotine demonstranata, uključujući decu i starije osobe, tada su protestovali želeći da predsednik zaustavi iseljenje njihove seoske zajednice na putu blizu njegove kuće.

"To je bilo u suprotnosti sa Bukeleovim stavom", rekla je Rodrigez. "Oni su vršili represiju nad ljudima, a mi smo to dokazivali".

Bukele je kasnije na društvenoj platformi X objavio da je zajednicom "manipulisala" nevladina organizacija i novinari su potom objavili zakon o stranim agentima.

Ubrzo su usledila hapšenja i još ljudi je pobeglo iz zemlje. Rodrigez je rekla da je policija pokazala fotografije nje i njenog muža zajednici, pitajući je gde su.

Rodrigez i Maganja su već bili uplašeni nakon što su maskirani policajci upali u njihov dom mesecima ranije, zaplenivši računare, mobilne telefone, Maganjine kreditne kartice i hard diskove sa Rodrigezovim izveštajnim materijalima.

Par se skrivao, bežeći između četiri sigurne kuće u San Salvadoru pre no što je napustio zemlju. U junu je Udruženje novinara u El Salvadoru izvestilo da je najmanje 40 novinara pobeglo iz zemlje za nekoliko nedelja.

Za neke, uključujući 55-godišnjeg Horhea Beltrana, reportera koji je služio u salvadorskoj vojsci tokom građanskog rata, to je "slučaj deža vi".

Između 1979. i 1992. godine besneo je rat između represivne vlade koju podržavaju SAD i levičarskih gerilaca. Iako ne postoji univerzalno prihvaćen broj, istoričari veruju da su desetine hiljada političkih prognanika pobegle, uključujući opozicione lidere, novinare i aktiviste za ljudska prava. UN procenjuju da je oko milion ljudi napustilo zemlju tokom tog rata.

"Nikada nisam mislio da ću ponovo doživeti nešto slično", rekao je Beltran. "Oružani sukob je otvorio put za mladu demokratiju u kojoj smo uživali nekoliko godina... Nešto je postignuto. A sada smo sve izgubili".

Novinar koji je istraživao korupciju u Salvadoru za list El Dijario de Hoj rekao je da se suprotstavio pravnim napadima pre nego što je otišao u egzil.

Beltrana je tužio vlasnik preduzeća sa bliskim vezama s Vladom za 10 miliona dolara "moralne štete" zbog njegove istrage koja je otkrila dokaze o korupciji. Salvadorski sud ga je primorao da povuče priču, ali nije bio dužan da plati nikakvu odštetu. U međuvremenu, rekao je, zvaničnici su ga stalno maltretirali jer nije otkrio svoje izvore u pričama o trgovini ljudima i kontinuiranim prisilnim nestancima.

Na kraju je dobio poziv vladinog zvaničnika koji ga je upozorio da bi policija mogla doći po njega.

"Preporučujem vam da napustite zemlju. Vi ste jedan od 'ciljeva' koje pokušavaju da ućutkaju", rekao je Beltran da mu je rečeno. "Možete da napustite novinarstvo, ali će vas naterati da platite za ono što ste već uradili".

Napustio je El Salvador sam sa dve kese lekova za visok krvni pritisak i ratne povrede, knjigom o vladinoj represiji i dva pisma supruge i ćerke u kojima su rekle da se nadaju da će se jednog dana ponovo sresti.

Još s kesama u drugoj centralnoameričkoj zemlji, rekao je da želi da traži azil u Kanadi. Napominjući da su Tramp i Bukele saveznici, to je jedino mesto na hemisferi gde misli da će se osećati bezbedno.

"Čak i ovde, zaglavljen sam iza rešetaka", rekao je, govoreći iz kuće sa rešetkama na prozorima gde se krije. "Izgnanstvo je zatvor".