Prosečna neto plata u Hrvatskoj kreće se između 1.390 i 1.450 evra u zavisnosti od tipa zaposlenja.
Slovenija prednjači među zemljama bivše Jugoslavije sa minimalnom bruto zaradom od 1.278 evra od januara 2025. godine, što je povećanje od 1,9 odsto u odnosu na prošlu godinu, a neto se kreće između 900 i 930 evra.
Prema najnovijim podacima, prosečna neto zarada u maju u Sloveniji bila je 1.592 evra i to predstavlja pad od 0,5 odsto u odnosu na april iste godine, ali kad se uporedi sa majem prošle godine minimalna zarada je povećana za 5,2 odsto.
Vlada Federacije Bosne i Hercegovine donela je odluku da minimalna zarada u 2025. godini iznosi 1.000 konvertibilnih maraka što je oko 511 evra.
U Republici Srpskoj je nešto manja, za otprilike 100 maraka što predstavlja iznos od 460 evra. U oba slučaja radi se o minimalcu većem od onog koji trenutno važi u Srbiji, a u slučaju Federacije, to će nastaviti da bude slučaj i posle oktobarske povišice u Srbiji.
Prosečna neto zarada u aprilu ove godine iznosila je 1.545 konvertibilnih maraka što je otprilike 790 evra. U odnosu na neto platu 2024. godine, BiH se popravila za 0,4 odsto.
Crna Gora stoji rame uz rame sa Srbijom sa minimalnom zaradom od 450 evra od januara 2025. godine. Takođe, prosečna neto zarada u maju ove godine bila je 1.062 evra, prema Upravi za statistiku Crne Gore MONSTAT.
Crna Gora ima najnižu zbirnu stopu poreza i doprinosa u odnosu na sve zemlje bivše Jugoslavije. Ukoliko je nečija neto plata 1.000 evra, bruto će otprilike biti 1.200 evra.
Privredna komora Severozapadne Makedonije predložila je da se minimalna plata u 2025. godini podigne na 500 evra, ali da doprinosi za zaposlene ostanu isti.
Međutim, prema poslednjim dostupnim podacima minimalna zarada iznosi 370 evra. Ovo je ubedljivo najniža zarada u regionu.
U aprilu ove godine prosečna neto plata u Severnoj Makedoniji iznosila je oko 740 evra što je 10,6 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
