Skup CRTE u Beogradu: Neophodna nezavisna revizija jedinstvenog biračkog spiska

Politika | 30.07.2025 | 14:00

Za unapređenje izbornog procesa u Srbiji neophodna je i nezavisna revizija jedinstvenog biračkog spisak, rečeno je danas na skupu o toj problemtici koji je organizovala organizacija "CRTA."

Na skupu u formi javnog razgovora o potrebama i mogućnostima za reviziju biračkog spiska, kao deo šireg društvenog dijaloga o unapređenju izbornog procesa, ukazano je na raniije manipulacije s biračkim spiskom za šta je odgovorna vlast.

Predstavnik CRTE Pavle Dimjitrijević je u uvodnom obraćanju kazao da birački spisak nije jedina nepravilnost te da njegova nezavisna revizija predstavlja "dobar prvi korak" za unapređenje izbornog procesa.

Kazao je da su 2023. izborne mahinacije i prekrajanje volje građana u fokus stavile velike probleme biračkog spiska i da su se ti problemi ponovo pojavili na nedavnim izborima u Kosjeriću i Zaječaru.

Rekao je i da su se problemi tokom vremena množili, a da je jedini odgovor vlasti bio taj što je formirala Radnu grupa, čiji rezulltat rada je bila: "nula - ništa".

Podsetio je da je CRTA prošle godine predstavila Nacrt predloga i dopuna Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, te istakao da je vlast pokušavala tim "malo da trguje" i da se "na tapetu sada ponovo nalazi nacrt izmena zakona koji je pisala vlast.

Dodao je i da će, po svemu sudeći, taj zakonski predlog ući u skupštinsku proceduru.

Prema njegovim rečima danas se suočavamo sa situacijom da je realno da se na narednim izborima suočimo sa biračkim spiskom bez revizije i sa zakonom koji će da stvori privid da se problemi rešavaju.

Kazao je da nezavisna revizija biračkog spiska može dati odgovore na pitanje "od čega pacijent boluje", te podsetio i na stavove Kancelarija OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) ii drugih međunarodnih instituciija o tome.

Na skupu je ukazano i na "bolesti biračkog spiska" uključujući i manipulacije identiteta birača, sa prebivalištima, sa dvojnim državljanstvom, sa bitračkim pravom, sa mogućnostima direktne i nezakonite intervenicije u samom softferu...

"Ne postoji ni registar raseljenih sa Kosova... a postoje indicije da se i s tim manipuliše", ukazano je na skupu.

Rečeno je i da je, po migracionom profilu Srbije, od 2014. više od 200.000 građana Bosne i Hercegovine dobilo dvojno državljanstvo a neki od njih i prebivalište, odnosno mogućnost da glasaju u Srbiji.

Ovom skupu su prisustvovali i predsednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić, poslanik Stranke slobode i pravde Branko Miljuš, predstavnici CESID-a i Transparentnosti Srbija Bojan Klačar i Nemanja Nenadić.