Studija: Nedovoljno iskorišćen solarni potencijal Srbije, brojne prepreke razvoju prozjumera

Kapaciteti i broj prozjumera u Srbiji su i dalje skromni, uprkos značajnom solarnom potencijalu, a njihov razvoj nailazi na niz regulatornih, tehničkih i ekonomskih izazova, saopštio je danas Centar za energetske analize. 

Složene administrativne procedure, nedovoljno razvijena mrežna infrastruktura i ograničen pristup finansijskim podsticajima usporavaju širenje ovog modela, ocenili su profesori i istraživači sa domaćih i evropskih fakulteta i institucija u studiji "Prozjumeri u Srbiji: Trenutno stanje, izazovi i preporuke za unapređenje".

Centar za energetske analize ističe brojne prednosti prozjumerskog modela, od smanjenja troškova električne energije i emisija štetnih gasova do jačanja energetske nezavisnosti i stvaranja novih poslovnih prilika, ali dodaje da ne postoji dovoljna svest građana o tome.

Iako Srbija ima značajne prirodne potencijale i zakonske okvire uspostavljene još 2021, u analizi se ocenjuje da ti potencijali nisu dovoljno iskorišćeni, posebno u oblasti razvoja prozjumera (kupaca-proizvođača), koji su širom Evrope prepoznati kao jedan od ključnih aktera u procesu dekarbonizacije, decentralizacije i demokratizacije energetskog sektora.

"Da bi taj potencijal bio iskorišćen, potrebne su odlučne reforme i kontinuirana podrška svim učesnicima", navodi se u studiji.

U Srbiji tek oko 0,1 odsto domaćinstava ima status prozjumera, dok taj procenat u Hrvatskoj iznosi preko 0,8 odsto, a u Nemačkoj čak 12 odsto. 

Prema podacima sa kraja 2023. godine, Srbija je bila na začelju regiona po ukupnoj instalisanoj snazi solarnih elektrana, saopštio je Centar.

U studiji se navodi da Srbija ima 30 odsto veći energetski potencijal sunčevog zračenja od centralne Evrope, uz više od 2.000 sunčanih sati godišnje.

Međutim, Srbija ima samo 20 vati izgrađenih solarnih kapaciteta po stanovniku, dok Holandija, evropski lider, ima više od 1.300 vati, čak 65 puta više.

"Administrativni procesi su složeni i netransparentni, dok je institucionalna podrška nedovoljna, bez jasnih strategija za prozjumere. Relativno visoki početni troškovi, ograničen pristup finansijskim podsticajima i subvencionisane cene električne energije za domaćinstva dodatno destimulišu investicije u obnovljive izvore. Niska svest građana, otpor prema novim tehnologijama i nepoverenje u javna preduzeća dodatno otežavaju energetsku tranziciju. Konačno, tehničke prepreke, poput zastarele infrastrukture, nedovoljnog ulaganja i slabe digitalizacije i fleksibilnosti sistema, dodatno unose nesigurnost i otežavaju razvoj decentralizovane proizvodnje energije", ističu autori studije.

Na osnovu izvršenih analiza i primera dobre prakse iz inostranstva, studija formuliše konkretna kratkoročna, srednjoročna i dugoročna poboljšanja u politikama i merama koje mogu pozitivno uticati na kontinuiran razvoj koncepta prozjumera.

Preporuke uključuju olakšanje administrativnih postupaka i povećanje transparentnosti procesa priključenja, optimizaciju podsticaja i razvoj različitih modela finansiranja, modernizaciju distributivne mreže i ubrzanu digitalizaciju, uvođenje tržišnih mehanizama koji doprinose fleksibilnosti sistema i osiguranje socijalno pravedne tranzicije i podršku energetski ugroženim kupcima.

"Ova studija jasno pokazuje da Srbija ima potencijal, ali i potrebu da ubrza energetsku tranziciju. Implementacijom preporuka, možemo stvoriti povoljnije okruženje za prozjumere, doprinoseći tako stabilnijem, zelenijem i ekonomičnijem energetskom sistemu za sve građane," izjavila je vodeći autor studije Jelena Stojkovic Terzić.

Studiju je izradio tim eksperata iz akademske zajednice i industrije, uz pomoć međunarodnih stručnjaka, a realizovana je uz podršku Evropske fondacije za klimu.