Benkvoč: Trošenje energetske pomoći EU u Srbiji netransparentno i bez opipljivih rezultata

Finansijska pomoć koju je Evropska unija dala Srbiji za ublažavanje energetske krize i ubrzanje zelene tranzicije u okviru Paketa energetske podrške za Zapadni Balkan u velikoj meri je doprinela produbljivanju postojeće zavisnosti od fosilnih goriva, dok o načinu na koji su sredstva potrošena i rezultatima skoro da nema informacija, navodi u izveštaju Mreža Benkvoč za centralnu i istočnu Evropu (CEE Bankwatch Network).

U analizi "Pitanje od milijardu evra: Šta je postignuto Paketom energetske podrške EU za Zapadni Balkan?" navodi se da ostaje nejasno u kojoj meri je Paket energetske podrške imao opipljiv uticaj na energetski sektor u Srbiji, "osim kratkoročnih i nesistematskih mera".

Iako je prvenstveno bio zamišljen kao mera za ublažavanje energetske krize, cilj je bio i podrška "dugoročnoj energetskoj otpornosti" Srbije.

"Umesto toga, verovatno je dodatno doprineo zavisnosti od fosilnih goriva, sa malo ili nimalo informacija dostupnih javnosti o tome kako su sredstva potrošena", ocenjuje CEE Benkvoč.

Jedan od glavnih ciljeva mape puta za energetsku podršku koju je Vlada Srbije usvojila u decembru 2022. bile su subvencije ugroženim domaćinstvima za račune za struju, grejanje i gas.

"Međutim, dodeljena sredstva predstavljaju samo mali deo ukupnog finansiranja, dok je ostalo nejasno kako su ostala sredstva u stvarnosti korišćena. Takođe je nejasno da li su ugrožena domaćinstva imala direktne koristi od ove mere, jer su jedina dva indikatora navedena u Mapi puta uspostavljanje pravnog okvira i definisanje kriterijuma za podršku ugroženim domaćinstvima i broj domaćinstava koja su bila primaoci podrške", navodi se u izveštaju.

Autori ističu da je cilj poboljšanja energetske sigurnosti kroz realizaciju infrastrukturnih projekata uglavnom bio usmeren na fosilna goriva.

"Jedan od ciljeva bio je završetak gasnog interkonektora između Srbije i Bugarske, dok je drugi cilj bio usvajanje investicionog plana u sektoru nafte i gasa sa pripadajućim budžetom za razvoj i nadogradnju postojeće energetske infrastrukture koja ublažava energetsku krizu", piše u izveštaju, uz napomenu da nije jasno da li je ovaj konkretni investicioni plan usvojen.

Od ukupno milijardu evra hitne pomoći koju je Evropska komisija obezbedila za energetsku tranziciju u regionu, u izveštaju se navodi da se za samo 163 miliona može dokazati da je doprinelo rešavanju osnovnih uzroka energetske krize i unapređenju Zelene agende na Zapadnom Balkanu.

Autori analize ocenjuju da je previše novca izdvojeno za kratkoročne mere, da nema dovoljno javno dostupnih informacija i odgovornosti u vezi s paketom, kao i da su verovatno značajna sredstva korišćena na način koji nije doprineo sprovođenju Zelene Agende, ostavljajući manje sredstava dostupnih za preko potrebne zadatke u narednim godinama.

Paket energetske podrške EU za Zapadni Balkan najavljen je u novembru 2022. godine.  

Prvi deo paketa, od 500 miliona evra, predstavlja budžetsku podršku ugroženim domaćinstvima i malim preduzećima.

Preostalih 500 miliona evra obuhvata investicije u diversifikaciju snabdevanja energijom, porast obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti, putem Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF).

Između februara i maja 2023. godine isplaćeno je 90 posto sredstava budžetske podrške, dok je ostatak planiran nakon usvajanja akcionih planova.

Srbija, koja je najveći korisnik prvog dela paketa, dobila je u februaru 2023. godine 148, miliona evra od predviđenih 165 miliona evra.

Međutim, više od dve godine nakon što je najveći deo sredstava isplaćen, autori analize ističu da se većina potrošnje i rezultata i dalje ne može pratiti preko javno dostupnih izvora.

"Od 500 miliona evra budžetske podrške, Benkvoč je mogao potvrditi da samo 41,1 milion evra doprinosi održivoj energetskoj tranziciji", saopštila je mreža.

Regionalni koordinator za energiju iz te mreže Davor Pehčevski rekao je da je glavna energetska kriza odavno prošla i da je krajnje vreme da vlade i Komisija odgovore na "pitanje od milijardu evra: šta je urađeno i šta je postignuto?"

"U regionu poznatom po nepotizmu i korupciji, neverovatno je da je toliko sredstava isplaćeno unapred, bez skoro ikakvih uslova. Očekujemo da što pre bude urađena temeljna evaluacija paketa, uz uključivanje svih relevantnih aktera, i da rezultati budu javno dostupni", izjavio je Pehčevski, jedan od autora studije.

U izveštaju se ukazuje na brojne manjkavosti akcionih planova zemalja regiona, kao na primer subvencije za račune za električnu energiju čiji rezultati ostaju nejasni. U slučaju Srbije, to su bile jednokratne isplate bez dugoročnog efekta.

Srbija je takođe uključila mere energetske sigurnosti u svoj Akcioni plan, uključujući direktne subvencije za fosilna goriva putem kupovine zaliha nafte.

Ekspertkinja za energetsku politiku Jugoistočne Evrope pri Benkvoču Pipa Galop istakla je da je nedostatak javnih informacija o paketu EU za energetsku krizu za Zapadni Balkan "neshvatljiv".

"Brzo uspostavljeni fondovi zasnovani na indikatorima postaju način rada Komisije u regionu, ali bez koherentnih planova potrošnje, javnih konsultacija, redovnih izveštaja o napretku i odgovornosti, milijarde evra javnih sredstava rizikuju da budu potrošene uzalud", rekla je Galop.