SANU ima niz primedaba na Nacrt Strategije o mineralnim resursima

Akademijski odbor Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) "Životna sredina" uputio je Ministarstvu rudarstva i energetike niz primedbi na Nacrt Strategije upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima za period 2025–2040, sa projekcijom do 2050. godine, uz ocenu da taj dokument ne može da ponudi rešenja koja bi državi povratila pravo i mogućnost raspolaganja sopstvenim mineralnim resursima, kao i uspostavljanje balansa između rudarstva kao privredne grane i potrebe zaštite životne sredine, objavio je danas portal lista "Danas".

Strategija se zalaže za dalje ubrzavanje eksploatacije rudnog bogatstva Srbije, bez jasnog definisanja uloge države i ostvarene koristi za njene građane koja bi se mogla realizovati kroz povećanje nadoknada za eksploataciju i većeg ulaganja u zaštitu životne sredine, zatim preventivnim sprečavanjem mogućnosti eksploatacije u zaštićenim ili područjima posebnih prirodnih vrednosti, do otklanjanja posledica ranijeg rudarenja sanacijom brojnih deponija i rekultivacijom zemljišta, navedeno je u dokumentu koji je odbor SANU 30. juna uputio Ministarstvu rudarstav i energetike, a koje predstavio akademik i predsednik tog odbora Bogdan Šolaja.

U dokumentu je navedeno da, osim deklarativnih i načelnih proklamacija o potrebi brige o životnoj sredini na prostorima predviđenim za rudarenje, nema kvantitativno iskazanih parametara o učešću izdvajanja za zaštitu životne sredine u odnosu na iskazane parametre razvojnih opcija sektora mineralnih sirovina, a koji se u Nacrtu Strategije za tri scenarija kreću od 3,2 do čak 8,6 milijardi dolara.

U Nacrtu Strategije nedostaju i jasno definisani koncept i mehanizmi jačanja državnih i kapaciteta lokalnih zajednica za upravljanje mineralnim resursima kroz kontrolu primene zakona, kontrolu količina izvađene rude, kontrolu izvršenog uticaja na životnu sredinu i efekata primenjenih mera sanacije i rekultivacije zemljišta, voda i biodiverziteta na prostoru rudarenja.

Umesto da Strategija jasno predvidi da se eksploatacija mineralnih sirovina i odlaganje rudarskog otpada ni pod kakvim uslovima ne može vršiti u područjima visokog stepena prethodne zaštite (nacionalni parkovi, zaštićene vrste biodiverziteta, izvorišta za regionalno snabdevanje pijaćom vodom, kulturno-istorijska spomenička područja), bez ikakvih izuzetaka im se daje prednost u budućim prostornim planovima, naveli su iz SANU.

Iako u Nacrtu Strategije piše da je polazni preduslov eksploatacije i prerade mineralnih sirovina poštovanje svih ekoloških normi, ne navodi se vrste i karakter tih normi, niti nivo ugrožavanja eko sistema koji bi preventivno onemogućio bilo kakvu eksploataciju mineralnih sirovina na osetljivom području.

Iz SANU smatraju da je neophodna dosledna primena principa prevencije koji ni pod kakvim uslovima ne bi dozvolio eksploataciju mineralnih sirovina i odlaganje rudarskog otpada u strogo zaštićenim područjima, slivovima izvorišta za regionalno snabdevanje vodom, koji su u postojećim državnim propisima i strategijama već označeni kao područja od posebnog značaja za Srbiju.

Ukazano je i da bi puna zaštite prirode, vazduha, vode, ekosistema i ograničavanje rudarenja u zaštićenim, kao i područjima guste naseljenosti i intenzivne poljoprivrede i razvijene industrije, trebalo da bude obaveza, a ne kako je nevedeno u Nacrtu Strategije da se "minimiziraju ekološki uticaji".

Ocenjeno je i da celokupna koncepcija Nacrta Strategije, bazirana na potrebi rasta rudarskog sektora i daljem intenziviranju eksploatacije mineralnih resursa, ne ostavljajući mogućnost da se odlaganjem ili optimizacijom proizvodnje pruži mogućnost i budućim generacijama da jednoga dana, i u uslovima naprednijih tehnologija iskopavanja i prerade, budu korisnici neobnovljivih mineralnih resursa.

Iz SANU su istakli da bi rudno prirodno bogatstvo trebalo da bude istraženo i primarno korišćeno od strane nacionalnih institucija i organizacija u interesu države i njenih građana, uz potpuno očuvanje prirode i eko sistema, i to racionalno i u obimu koji je u skladu sa osnovnim principom održivog razvoja tako da najveći deo tog bogatstva ostane i budućim generacijama i budućim tehnologijama rudarenja.

Ipak, Strategija promoviše dalji rast rudarstva kao privredne grane, ne uzimajući u obzir da su najveći korisnici mineralnih sirovina u Srbiji inostrane kompanije, poput Gazproma ili Ziđin.

Navedeno je da je eksploatacija rude bakra i zlata povećana 4,7 puta od 2017. do 2024, što je ocenjeno kao enormno i za Srbiju potpuno neracionalno.

Ovakva intenzivna eksploatacija i izvoz koncentrata rude, sa preradom u inostranstvu ne dovodi do razvoja tehnološki naprednog sektora, produktivnosti i dodate vrednosti kroz privredu, ukazali su iz SANU.

Strategijom se traže dalje olakšice za ovaj sektor rudarstva kroz pojednostavljenje procedura i ubrzavanje izdavanja dozvola za istraživanje i eksploataciju, iako su u SANU ocenili da su sadašnji propisi već dovoljno liberalni i u interesu inostranog krupnog kapitala, o čemu svedoči broj izdatih dozvola za istraživanja koje skoro potpuno prekrivaju prostor Srbije južno od Save i Dunava.

Iz SANU pitaju i da li je potrebno dalje širenje administrativnog aparata Srbije uvođenjem nove centralizovane uprave za mineralnu politiku, kao da dosadašnja potpuno olakšana i pojednostavljena procedura dobijanja saglasnosti i dozvola za eksploataciju mineralnih resursa nije dovoljna.

Dodaje se da Nacrt Strategije zadržava i nakaradno zakonsko rešenje, prvi put uvedeno 2011. godine, da se vodeća nacionalna kuća Geološki zavod Srbije bavi samo osnovnim istraživanjima, iako bez primenjenih istraživanja nema overe rezervi mineralnih resursa, pa je tako to sistemski prepušteno privatnim kompanijama.

Smatraju i da nije dobro što u Nacrtu Strategije zadržava koncept automatske konverzije dodele eksploatacionog prava nakon izvršenih istraživanja i overe rezervi mineralnih resursa i dobijene saglasnosti na Studiju o uticaju na životnu sredinu, uz izbegavanje tenderske procedure u kojoj bi i država trebalo da bude ravnopravni učesnik, a uz kompenzaciju i pravičnu nagradu istraživačkoj kompaniji.

Iz SANU su istakli i da eksproprijacija ne bi smela da postoji u slučajevima kada je u pitanju komercijalna eksploatacija rudnog bogatstva države Srbije od strane privatne kompanije.

Smatraju da bi u Nacrtu Strategije moralo da bude razmotreno i ukinuto zakonsko rešenje iz Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima sa konceptom eksproprijacije privatnog zemljišta i poseda kada država proglasi javni interes, a radi se o eksploataciji mineralnih resursa za račun profita privatne kompanije.

Inostrane investicije, državni fondovi i donatorska sredstava EU i nadoknade od iskopanih mineralnih resursa moraju se usmeravati u zaštitu životne sredine i remedijaciju prostora na kome je bilo ili se vrši rudarenje.

Primedba se odnosila se i na sastav Radne grupe koja je formirana za izradu Nacrtu Strategije, u kojoj su se nalazili predstavnici 15 institucija i organizacija, među njima četiri ministarstva i dve privatne kompanije zbog čega iz SANU traža se obelodani kakav je bio mehanizam rada, način odlučivanja članova Radne grupe, kako su izbegnuti uticaji zainteresovanih sektora i grupa i zadržana ekspertska samostalnost u formiranju koncepcije Strategije.

Ocenjeno je i da u delu Strategije koji se bavi uticajem eksploatacije mineralnih sirovina i smernicama za zaštitu životne sredine, nije dat realan prikaz postojećeg, izuzetno nepovoljnog stanja i degradacije prirodnih vrednosti i životne sredine u zonama rudarskih aktivnosti u Srbiji, a predložene smernice i mere su uopštene, bez jasnih ciljeva i načina poboljšanja stanja u planskom periodu do 2040. odnosno do 2050. godine.

Postavlja se pitanje da li prethodno iskustvo i aktuelni planovi posebne namene za otvaranja rudnika u dolini Jadra i slivu reke Mlave (Tisnice) i drugih koji se pominju dozvoljava da se na ovakav način pristupi problemu upravljanja rudarskim otpadom i zaštiti životne sredine, naveli su iz SANU.

Podseća se i da u preliminarnim analizama, koje su 2015. godine izvršene u Srbijavode i Institutu "Jaroslav Černi", izdvojene 34 lokacije, odnosno rudnika koje bi trebalo prioritetno razmatrati, jer predstavljaju najveću opasnost po stanovništvo i životnu sredinu.

Nema informacija da je nešto preduzeto u vezi sa ovim problemom niti se strategijom na odgovarajući način tretira degradacije životne sredine u zonama rudnika.

Strategija razvoja rudarstva bi obavezno trebalo da definiše konkretne, kako je navedeno, mere i vremenski okvir za sanaciju napuštenih deponija i održivo upravljanje rudarskim otpadom na sada aktivnim rudnicima.

Iz SANU su naglasili i da su pogrešno iz ukupnog bilansa i koncepta upravljanja vodama na teritoriji Srbije izdvojene podzemne vode i prikazane kao resurs u okviru razvoja rudarstva.

Dodaju i da je sporna konstatacija da ukupni potencijal podzemnih voda, od 67 metara kubnih u sekundi, višestruko prevazilazi potrebe vodosnabdevanja stanovništva i privrede, jer se može izvesti pogrešan zaključak da se problem vodosnabdevanja može rešiti korišćenjem podzemnih voda.

Problem vodosnabdevanja u Srbiji, kako je ukazano, daleko je složeniji i rešava se kroz kompleksne vodoprivredne sisteme, angažovanjem lokalnih i regionalnih izvorišta i očuvanjem strateških rezervi vode na celoj teritoriji Srbije, ali to je problematika koja izlazi iz okvira razvoja rudarstva.

Razmatranje resursa podzemnih voda u okviru razvoja rudarstva, posebno izdvojenog od ukupnog bilansa voda, nema smisla, a pored toga svi elementi korišćenja i zaštite podzemnih voda su obuhvaćeni integralno u Strategiji upravljanja vodama, podsetili su iz SANU.

Zbog toga bi trebalo u Strategiju upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima uneti posebno poglavlje koje bi definisalo uslove i ograničenja razvoja sektora rudarstva u Srbiji u vezi sa ukupnim bilansom voda, očuvanjem statusa voda i sprovođenjem usvojene Strategije upravljanja vodama.

U planovima razvoja rudarstva i otvaranja novih rudnika obavezno bi, kako je istaknuto, trebalo isključiti mogućnost odlaganja rudarskog otpada na vodnom zemljištu i izvođenja rudarskih radova u zonama zaštite izvorišta za vodosnabdevanje, jer se time kompromituju postojeća izvorišta i strateške rezerve vode za piće, a u tom pogledu postoje i precizna zakonska ograničenja.

Javnu raspravu povodom ovog nacrta, koja je održana juče u Privrednoj komori Srbije, obeležili su incidenti, zbog onemogućavanja od strane obezbeđenje da predstavnici organizacija civilnog društva i ekološki aktivisti prisustvuju raspravi.

Članovima odbora SANU takođe nije bilo omogućeno da prisustvuju javnoj raspravi.