Stručnjaci: Ograničenje trgovačkih marži i bankarskih kamata imaće kratkoročni efekat
Stručnjaci za trgovinu i finansije ocenili su danas da bi ograničavanje trgovačkih marži i obezbeđenje povoljnijih kredita sa nižim kamatama za građane sa manjim primanjima imalo kratkoročni efekat na standard građana.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je juče najavio program pomoći građanima u okviru ekonomskih mera, koje će navodno uskoro obelodaniti.
Naveo je da će biti ogranične trgovačke marže u cilju smanjenja cena, pre svega prehrambenih proizvoda, jer trgovci ostvaruju marže i do 37 odsto, pa bi trebalo da ih smanje na dvadesetak odsto.
Novim programom pomoći se i od banaka očekuje da obezbede povoljnije kredite za građane sa manjim primanjima, naveo je Vučić.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Goran Petković rekao je da je vlast u vreme Jugoslavije donosila mere o maksimalnim trgovačkim maržama i fiksiranim cenama, ali od 1989. godine to je isključeno iz regulative i od tada se cene u trgovini slobodno formiraju, na osnovu ponude i tražnje.
"U izuzetnim slučajevima to se može propisati kada se dese neki veći poremećaji na tržištu, elementarne nepogode i ratovi, zbog čega se dešavaju nestašice roba, ali takva vrsta povoda za sada ne postoji", rekao je Petković za Betu.
Dodao je da se "ovakve redovne tržišne pojave" visokih cena, kao sada u Srbiji, u svetu, ali nekoliko decenija i na domaćem tržištu ne rešavaju zamrzavanjem trgovačkih marži.
"U udžbeniku o trgovini do 2000. godine postojala je lekcija o štetnim uticajima na privredu administrativne mere zamrzavanja marži i ograničavanja cena, ali smo to izbacili, jer smo smatrali da je nepotrebno dokazivati da je takva mera štetna", rekao je Petković.
Istakao je da mu je sada "žao što su to izbacili iz udžebenika jer izgleda da su ljudi zaboravili tu lekciju o besmislenim merama".
Kada se nešto netržišno reguliše, tržište to naplati na drugom mestu, rekao je on.
Pre svega, prema njegovim rečima, ne postoji analiza da li neko od trgovaca netržišno podiže maržu, a pitanje je i kome je ograničiti.
Ako se ograniče cene trgovcima na malo počeće, kako je naveo, da se bave veleprodajom i "ugrađivaće se u veleprodajne cene".
"Nerazumna je konstatacija da trgovac naplaćuje više, svaki trgovac naplaćuje koliko god može. Svaki biznis, pa i trgovački funkcioniše tako da naplati koliko god može, pod uslovom da to ne čini zloupotrebom (dominantnog) položaja", rekao je Petković.
Dodao je da je problem što nema dovoljno ponude, kao i da treba ispitati da li neko ograničava ponudu, zabranom drugome da to čini, da otvori supermarket i robu prodaje po nižim cenama.
Istakao je da bi trgovci spustili cene da se roba ne prodaje, ali pošto se prodaje, to znači da postoji niz drugih problema.
"Ne može se cenama rešavati problem siromaštava određenog sloja stanovništva, to je preskupo. Sniziti cenu hleba ili druge robe zato što neki ne mogu to da kupe, to je preskupo za privredu i nepotrebno. Ako je neko siromašan deluje se merama za suzbijanje siromaštva i to se usmerava na određen broj ljudi, a na sve", rekao je Petković.
On je rekao da treba napraviti analizu zašto su cene neke robe u supermarketima u Srbiji više nego, na primer u Bosni i Hercegovini, da li je to neko proizveo i prodao jeftinije, ili su to odlučili trgovci.
"Takva studija je urađena pre dve - tri godine, ali nikad nije objavljena, videli su je samo članovi udruženja trgovaca u Privrednoj komori Srbije. Ne vidimo razlog da se to ne objavi i vidi gde je problem, ali gde god da je, zamrzavanje marži problem neće rešiti", rekao je Petković.
Istakao je da će trgovci u slučaju zamrzavanja marži tražiti način da nađu računicu kako to da nadoknade i teško da će se strani trgovački lanci povući iz Srbije zbog velike investicije, ali da ne očekuje da će kršiti zakon, već će plaćati ono što moraju i tražiti zakonit način da izbegnu ograničenja.
"Kao profesor ne mogu biti tako maštovit kao trgovci u traženju načina da izbegnu ograničenja, oni manje obrazovani će to rešavati, verovatno na nezakonit način, velike korporacije će tražiti zakonit način da ih zaobiđu", rekao je Petković.
Dodao je da je svako netrežištno rešenje skuplje od tržišnog, a na kraju će ga sigurno platiti, ne trgovina, već proizvođači ili potrošači, jer proizvođači nemaju kome drugom da prodaju robu, a potrošači nemaju gde da je kupe jeftinije.
Finansijski konsultant Vladimir Vasić rekao je da se administrativnim merama može samo malo "ugasiti požar" visokih bankarskih kamata.
"Pretpostavljam da će nove mere biti kombinacija subvencija i ograničavanja kamata, a to je već na snazi jer su maksimizirane za stambene kredite, dozvoljeni minus i kreditne kartice", rekao je Vasić.
Naveo je da su cene kredita u Srbiji više nego u okruženju, što je posledica dominantne uloge banaka na srpskom tržištu i nerazvijenog tržišta kapitala.
Za domaće tržište od 6,5 miliona stanovnika je, prema njegovim rečima, postojećih 19 banka dovoljno, ali sedam-osam od njih drži oko 95 odsto tržišta, pa je pitanje da li postoji prava konkurencija.
"Banke imaju nadprosečne prinose jer je povraćaj na kapital u Srbiji 20 odsto, u Hrvatskoj je 13, u Bosni 10-11 odsto, što znači da je u Srbiji nedovoljna konkurencija", ocenio je Vasić.
Naveo je da građani Srbije "kad imaju novac nose ga u banku, kada im treba novac idu u banku i čim je gužva pred vratima tih finansijskih organizacija cene usluga su takve kakve jesu".
Uz to, kako je rekao, banke optimizuju troškove, zatvaraju filijale, digitalizuju servise, prebacuju deo poslova oko usluga na građane i sve to im podiže profitabilnost.
"Administrativne mere koje se najavljuju su kratkoročne i slične carinama koje je najavio Donald Tramp. Treba razmišljati o tržišnim merama, dozvoliti novim bankama da uđu na tržište i razvijati tržište kapitala", rekao je Vasić.
Istakao je da banke ne žele da se takmiče među sobom, obzirom da su podelile tržište i drže 15-20 odsto i uz 1,5 miliona klijenata i njima nije motiv da imaju još više klijenata nego da na postojećim zarade još više, jer veće tržiše od toga nosi veći rizik.
Banke, prema njegovim rečima, nemaju razloga ni da se takmiče i povećavaju konkurenciju, pa bi rešenje bilo da se pusti da na domaće tržište uđe još banaka, jer postojeće za gotovinske brze kredite, koji čine 48 odsto bankarskih usluga, imaju kamate od sedam do više od deset odsto.
Dodao je da se bankama isplati da posluju u Srbiji jer je povraćaj na kapital 20 odsto, što znači da za pet godina isplate investiciju, što je retka stopa povraćaja u drugim biznisima gde se kreće od sedam do deset godina.
Vasić je rekao da bi jedno od rešenja za pad kamata bilo da država, što i sada radi, subvencioniše stanove za vojsku i za mlade iz budžeta, ali da i to može da bude kratkoročna mera.
