Umetnik zatrpava plastičnim otpadom skulpturu ispred UN tokom pregovora za sporazum o zagađenju
Delegati na pregovorima o sporazumu svakodnevno prolaze pored te skulpture što im je podsetnik na odgovornost za rešavanje krize zagađenja sveta plastikom. Pregovori bi trebalo da se završe u četvrtak.
Bendžamin fon Vong, kanadski umetnik i aktivista, napravio je skulpturu visoku skoro šest metara "Teret mislioca" kao svoju verziju skulpture Ogista Rodena "Mislilac", izložene u Parizu.
To je figura muškarca kako duboko razmišlja, poput Rodenovog, ali, umesto da sedi na vrhu stene kao Rodenov, Fon Vongov sedi na vrhu planete Zemlje i grli i bebu i plastične boce. Lanac DNK ih obmotava da bi istakao uticaj zagađenja plastikom na zdravlje.
Uz pomoć volontera, Fon Vong tokom pregovora svakodnevno dodaje plastični otpad svojoj instalaciji da bi pokazao rastuću cenu neaktivnosti prema plastici. On je danas morao da se popne na merdevine da bi stigao do vrha skulpture i postavio plastične boce.
"Do kraja ove nedelje trebalo bi da skulptura bude skoro potpuno zatrpana plastikom, a nadam se da će do tada sporazum o plastici značiti da možemo rešiti ovaj problem", rekao je on.
Australijska filantropska Fondacija Mindero bila je najveći donator tog projekta, a švajcarske neprofitne organizacije i grupe su probrale i donele plastični otpad.
Stojeći pored skulpture, Marija Ivanova, stručnjakinja za međunarodno upravljanje životnom sredinom, rekla je da ona "budi ljude". Ivanova je kodirektorka Centra za plastiku na Univerzitetu Nortistern u Bostonu.
"Ljudi ne menjaju mišljenje zbog činjenica, nego zbog osećanja", rekla je ona i dodala da smatra da je "umetnost apsolutno ključna za promenu smera politike".
Delegati država i turisti se zaustavljaju da pitaju Fon Vonga o njegovom radu i da se fotografišu ispred skulpture. Majkl Bonser, šef kanadske delegacije, opisao je to umetničko delo "izvanredno dubokim".
"Ta skulptura nam svakodnevno daje osećaj šta treba da uradimo na pregovorima, s čim treba da izađemo, a to je dogovor koji će nam omogućiti da preokrenemo trend", rekao je on i dodao da će to "biti izazovno, ali mislim da je moguće".
Oko 3.700 ljudi učestvuje u pregovorima, predstavljajući 184 zemlje i više od 600 organizacija. Oni izrađuju prvi globalni, pravno obavezujući sporazum o zagađenju plastikom posle neuspešnih pregovora u Busanu, u Južnoj Koreji, krajem 2024. godine.
Mnogi se slažu da tempo pregovora treba ubrzati. Stigli su u Ženevu sa stotinama neslaganja koja treba rešiti, a broj nerešenih pitanja je prošle nedelje porastao, umesto da se smanji.
Nacrt osnovnog teksta sporazuma je tokom pregovora porastao sa 22 na 35 stranica, a mnoge ograde, odnosno teme o kojima nema dogovora u Ženevi su sa 371 stranice u prvobitnoj verziji, sada napisane na gotovo 1.500 stranica.
Evropska komesarka Džesika Rozval rekla je da je zabrinuta zbog nedostatka napretka i da je "vreme da se postignu rezultati". Rozval je komesarka za životnu sredinu, otpornost na vode i konkurentnu cirkularnu ekonomiju.
Izvršna direktorka Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu Inger Andersen rekla je novinarima da je ove nedelje još moguće postići dogovor o sporazumu kojim se okončava zagađenje plastikom.
"To je na dohvat ruke", rekla je Andersen, ali nije objasnila kako.
