Novi pregovori o oživljavanju pruge Gvozdena Rajna zbog vojne mobilnosti

Belgija, Holandija i Nemačka ponovo pregovaraju o obnavljanju železničke pruge Gvozdena Rajna, napravljene u 19. veku, kako bi se povećala vojna mobilnost u odgovoru na rastuću rusku pretnju.

Gvozdena Rajna, koja je nekada povezivala luku Antverpen u Belgiji s nemačkom industrijskom regijom Rur, bila je ključna za savezničke snage tokom i posle Drugog svetskog rata. Veliki deo pruge se decenijama ne koristi, a saobraćaj na pojedinim delovima je potpuno obustavljen od 1991. godine.

Danas, kako se potrebe EU za vojnom mobilnošću povećavaju, a druge železničke pruge se suočavaju sa problemima kapaciteta, raste potreba da se nešto preduzme, piše Politiko.

"Vojni aspekt je Gvozdenu Rajnu ponovo doveo u centar pažnje", rekao je stručnjak za železnički saobraćaj Herman Velter za list Gazet van Antverpen, dodajući da bi taj aspekt sada mogao da ima značajnu ulogu u višedecenijskim raspravama o oživljavanju železnice.

Portparol belgijskog ministarstva za saobraćaj Tomas de Špigelere rekao je da je projekat "političke prirode", dodajući da je premijer Bart de Vever sam "preuzeo kontrolu nad projektom".

Međutim, nisu svi saglasni da se prioritet da oživljavanju železnice, navodi briselski portal i dodaje da posebno Holanđani nisu previše zainteresovani.

Deonica pruge koja prolazi kroz Holandiju je kratka, a paralelno sa njom postoji linija koja već povezuje Roterdam sa Nemačkom.

Njihova nezainteresovanost ima i komercijalne razloge, pošto bi belgijska luka Antverpen mogla da ugrozi dominaciju luke Roterdam u regionu.

"Holandija se slaže, ali bi radije sabotirali iznutra", rekao je konsultant upoznat s pregovorima pod uslovom da ostane anoniman, potvrđujući da se razgovori ubrzavaju.

Belgija se nada da će vojni aspekt ubrzati projekat ali to zavisi od Holandije, rekao je Velter dodajući da će oni sarađivati ako ih to bude malo koštalo.

Prema njegovom mišljenju, Holandija bi eventualno mogla da se predomisli zbog potencijalnog finansijskog podsticaja predviđenog novim ciljevima potrošnje članica NATO i iz budžeta EU za period od 2028. do 2034, u kojem se predlaže 17 milijardi evra za vojnu mobilnost.

"Ako EU obezbedi besplatan novac za izgradnju infrastrukture, čak će se i nevoljna Holandija pridružiti", rekao je konsultant.

Diskusije o oživljavanju železnice Gvozdena Rajna traju godinama i izazvale su sporove oko pitanja kao što su zabrinutost za životnu sredinu. Arbitražni sud je u sporu Belgije i Holandije 2005. godine doneo odluku da Belgija može da nastavi sa ponovnim aktiviranjem železnice, ali da će snositi troškove zaštite životne sredine, a da bi Holandija doprinela samo ako bi imala koristi.

Velter je rekao da u aktuelnim pregovorima Berlin izgleda relativno naklonjen projektu, čak i ako Gvozdena Rajna predstavlja najveće infrastrukturne izazove u Nemačkoj.