Klimatske promene učinile toplotni talas u nordijskim zemljama 10 puta verovatnijim

Zbog klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem toplotni talas koji je u julu zahvatio Norvešku, Švedsku i Finsku bio je najmanje 10 puta verovatniji i za dva stepena topliji, navodi se u naučnom izveštaju objavljenom danas.

Ekstremne vrućine pogodile su od sredine jula inače hladne nordijske zemlje, sa temperaturama iznad 30 stepeni u Finskoj tokom 22 uzastopna dana, što je najduži toplotni talas zabeležen u toj zemlji.

U norveškom delu Arktičkog kruga, tokom 13 dana jula bilo je iznad 30 stepeni. Švedska je imala 10 uzastopnih tropskih noći kada se temperature nisu spuštale ispod 20 stepeni.

U studiji organizacije World Weather Attribution upozorava se da toplotni talasi, izazvani klimatskim promenama, imaju posledice po zdravstveni sistem i da će slični događaji postati pet puta češći do 2100. godina ukoliko se brzo ne prestane s upotrebom fosilnih goriva.

"Čak se i uporedivo hladne skandinavske zemlje danas suočavaju sa opasnim toplotnim talasima sa zagrevanjem od 1,3 stepena. Ovaj događaj treba shvatiti kao podsetnik da nijedna zemlja nije bezbedna od klimatskih promena", rekla je autorka studije Friderike Oto.

Prema toj studiji, klimatske promene su toplotni talas sredinom jula u Norveškoj, Švedskoj i Finskoj učinio najmanje 10 puta verovatnijim nego što bi bio u svetu bez globalnog zagrevanja od 1,3 stepeni.

Naučnici su takođe zaključili da su temperature u tim zemljama tokom toplotnog talasa bile za dva stepena veće.

Sa globalnim zagrevanjem, ovakav dvonedeljni period visokih temperatura se očekuje na otprilike svakih 50 godina, a ako prosečna globalna temperatura poraste za 2,6 stepeni, što se očekuje u ovom veku, slični događaji će biti pet puta verovatniji i dodatnih 1,4 stepena topliji nego danas.

Dugi periodi vrućina u tri zemlje doveo je do pretrpanih i pregrejanih bolnica, požara, cvetanja toplotnih algi i većeg broja utapanja.

To je takođe izazvalo otežane uslove za rad, nesanicu i zdravstvene rizike, a istraživači upozoravaju da je taj "tihi ubica" možda uzrokovao stotine smrtnih slučajeva povezanih s vrućinom.

Zbog velikih vrućina irvasi su potražili hlad u gradovima, a stočari su upozoravali da su životi njihovih životinja ugroženi.

Jedna od autorki studije Maja Valberg ukazala je da infrastruktura u tim zemljama nije napravljena da izdrži te ekstremne temperature i da je starije stanovništvo sve više podložno opasnim vrućinama.

"Videli smo izvestan napredak u adaptaciji i pripremljenosti, posebno od 2018. godine, kada smo doživeli naš poslednji veliki toplotni talas. Ali i dalje moramo da učinimo više kako bismo osigurali da su naša infrastruktura i sistemi prilagođeni hladnoći spremni i za visoke temperature", rekla je Valberg.