Evropljani podeljeni oko toga gde da potroše nove vojne budžete

Evropa se sprema za deset godina kupovine oružja kako bi obnovila zanemarene vojske i smanjila jaz u vatrenoj moći sa SAD a njeni izbori potrošnje oblikovaće industrijsku bazu kontinenta narednih godina. 

U junu su se zemlje NATO složile da troše 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) na odbranu, što za 23 članice EU i NATO znači veliko godišnje povećanje od gotovo 270 milijardi evra, prema proračunima nezavisnog instituta Brugel.

Očekuje se da novac uglavnom ode u odbrambenu industriju i vojno regrutovanje, piše briselski portal Euraktiv dodajući da je sada glavno pitanje da li će biti uložen u domaću odbrambenu industriju ili će se i dalje u velikoj meri zavisiti od američke opreme.

Većina evropskih snaga NATO godinama je na veliko kupovala američko oružje računajući da će im to garantovati bolje odnose sa Vašingtonom.

Međutim, povratak Donalda Trampa u Belu kuću ranije ove godine i nevoljnost njegove administracije da Evropljanima obeća nedvosmislenu podršku u slučaju rata, naterali su evropske vlade da se zapitaju da li kupovina oružja zaista kupuje i uticaj ili povoljan tretman.

Kritičari upozoravaju da dalje kupovine američke opreme neće pomoći rešavanju problema evropske zavisnosti od američke tehnologije ili ubrzati rast evropske odbrambene industrije.

Cilj potrošnje za odbranu NATO ne sadrži podsticaje za kupovinu proizvoda napravljenih u Evropi radi jačanja lokalnih industrijskih kapaciteta. 

Umesto toga, cilj zasnovan na BDP može da znači i trošenje na najskuplju opremu ili ogromne količine beskorisne opreme kako bi se pokazalo da se novac troši ili pak da favorizuje izvoznike koji mogu najbrže da isporuče opremu, uglavnom iz SAD i Južne Koreje.

Trka u trošenju na naoružanje već je podigla cene na globalnom tržištu oružja. Cene su naglo skočile od početka ruske agresije na Ukrajinu. Kako prenosi Euraktiv, cena artiljerijskih granata od 155 mm NATO standarda učetvorustručena je, na oko 8.000 evra.

Međutim, fokusiranje samo na budžetske brojke nije dobro jer nosi rizik od smanjivanja uloge efikasnosti i stvarnih ratnih kapaciteta. O tome je govorio španski premijer Pedro Sančes kada je odbacio cilj potrošnje NATO tvrdeći da Španija može da isporuči potrebne vojne kapaciteta uz znatno manje troškove.

Članice NATO iz EU u svakom slučaju će narednih godina pokušavati da ispune očekivanja. 

Alijansa će napredak ocenjivati u godišnjim izveštajima dodatno vršeći pritisak da se ispune obećanja.