Grčka ponovo pod istragom EU, sada zbog novca za recikliranje

Evropska unija sprovodi istragu zbog moguće zloupotrebe najmanje 11,9 miliona evra od iznosa koji je iz evropskih fondova izdvojen za projekat upravljanja otpadom u Grčkoj, koja se godinama muči da u toj oblasti dostigne standarde Unije, piše danas portal politico.eu.

Istraga, koju vodi evropsko javno tužilaštvo (EPPO), usledila je nakon što su revizori našli niz nepravilnosti u vezi sa cenom projekta recikliranja otpada i načinom kako se on sprovodi.

U jednom izveštaju u koji je uvid imao Politiko, navodi se niz problema u načinu rukovođenja centrima za reciklažu, uključujući i potpuno odsustvo kontrole nad tim šta se događa sa prikupljenim otpadom.

Projekat vredan 220 miliona evra, koji je delom finansiran sredstvima EU predviđao je izgradnju niza jedinica za prikupljajne reciklažnog otpada, odnosno kioska na kojima građani uz novčanu naknadu mogu da predaju plastični, metalni i stakleni otpad. 

Kiosci su raspoređeni na celoj Atici, na Peloponezu i na Kritu, a izgradila ih je kompanija za recikliranje Teksan.

U izveštaju se navodi da od uprave za upravljanje otpadom na Atici (EDSNA) nisu dobijene informacije šta se deševalo sa preuzetim otpadom, sa izuzetkom jednog dokumenta o njegovom skladištenju u jedan objekat kompanije Teksan u 2023. godini.

Međutim, iz izveštaja u koji je uvid imao Politiko, proizlazi da do sada nisu ni izgrađena sva planirana skladišta. 

Revizori EU su 2023. godine već kaznili EDSNA zbog "ozbiljnih neregularnosti" u dodeli posla otkupa otpada kompaniji Teksan i uprava sa Atike je morala da vrati u budžet EU 2,9 miliona evra. Posle druge revizije, završene u julu ove godine, usledila je nova kazna od 3 miliona evra. 

Kompanija Teksan je posao dobila na tenderu, iako je nagovestila da će cena izgradnje kioska za otkup biti pet puta viša od tržišne cene.  

Grčka dugo beleži vrlo slabe rezultate sa recikliranjem otpada. Prema podacima evropske statističke agencije Eurostat, 2022. godine stopa recikliranja u grčkim lokalnim samoupravama iznosila oko 17 odsto, za razliku od proseka u EU koji je tada iznosio 49 odsto.

Grčka je jedna od pet članica EU koje su plaćale kazne zbog kršenja ekoloških standarda Unije i Atina je, kako piše Politiko, zbog toga do sada u blagajnu u Briselu morala da vrati ukupno oko 230 miliona evra.