Bivši ambasadori EU traže hitne mere za zaustavljanje rata u Gazi

Više od 200 bivših ambasadora i visokih zvaničnika Evropske unije i zemalja članica uputilo je liderima Unije otvoreno pismo u kojem se traži hitno sprovođenje efikasnih mera protiv protivpravnog delovanja Izraela u Gazi i na Zapadnoj obali.

U pismu, ukupno 209 ambasadora i zvaničnika je navelo da su duboko razočarani time što EU kao odgovor na dramatično pogoršanje situacije u Gazi nije preduzela nikakve suštinske mere kako bi izvršila pritisak na Izrael, okončala brutalni rat, omgućila dopremanje humanitarne pomoći i rad humanitarnih organizacija i okončala ilegalnu izraelsku okupaciju na Zapadnoj Obali.

Zvaničnici su podsetili da su još 28. jula u sličnom otvorenom pismu zatražili reakciju na protizakonito postupanje Izraela i da su zapanjeni što od tada nije postignut dogovor o prekidu vatre i nije oslobođen nijedan od talaca koje u Gazi drže pripadnici militantnog palestinskog Hamasa.

Dodaje se da je izraelska vlada je "na alarmantan način počela da ostvaruje svoj plan da grad Gazu i njegovu okolinu očisti od milion Palestinaca i da ih sabije na male prostore na jugu, kao pripremu za moguću veliku operaciju deportacije u treće zemlje" što ujedno sa sobom nosi i "rizik ozbiljne migracione krize".

Ujedno će odluka izraelske vlade o izgradnji 3.400 stambenih jedinica na teritoriji Palestinske samouprave odseći Zapadnu obalu od Istočnog Jerusalima i njen je otvoreni cilj sabotiranje rešenja o dve države, koje podržava velika većina članica UN, piše u pismu.

U pimu, koje je upućeno uoči neformalnog sastanaka ministara spoljnih poslova EU 29. i 30. avgusta, ambasadori i visoki zvaničnici ističu da u Gazi vlada ekstremna glad, da se sprovode mere odmazde i zastrašujuća kršenja međunarodnog prava, da u novinari na meti izraelske vojske.

Nabrojali su devet tačaka sa merama koje bi, prema njihovoj oceni, EU i zemlje članice hitno trebalo da preduzmu. Među tim merama su jednostrana suspenzija izvoza oružja i namenske tehnologije u Izrael, obustavljanje finasiranja projekata u koje su uključene izraelske institucije, i uputstvo evropskim javnim univerzitetima i drugim institucijama da obustave saradnju sa izraelskim institucijama.

Takođe, predložili su i primenu nacionalnih zakonodavstava o uvođenju sankcija zbog kršenja ljudskih prava, uključujući i zabranu putovanja i zamrzavanje imovine, kao i uvođenje zabrana trgovinske razmene i pružanja usluga sa ilegalnim izraelskim naseljima na Zapadnoj obali, ali i trenutni prekid  finansijske podrške i zabranu učešća na tenderima za firme koje posluju sa tim naseljima izraelskih kolonista.

Kao mere se predlažu i zabrana korišćenja vazdušnog prostora i luka u EU za izraelske vojne avione i brodove, krivični progon optuženih izraelskih ratnih zločinaca kada stupe na teritoriju EU, a u nekim slučajevima i u odsustvu, i zabrana za računarske centre i platforme sa sedištem u Evropi da primaju, pohranjuju ili obrađuju podatke izraelskim vladinih institucija ako imaju veze sa ratom u Gazi i drugim okupiranim oblastima.

"Ovaj apel je izraz naše iskrene želje da EU, kojoj smo posvetili svoj profesionalni život, pokaže pravu lidersku snagu. Lidersku snagu koja bi vodila računa o stavu pretežne većine evropskih građana, čija je duboka zabrinutost zbog zastrašujuće situcije u Palestini vidljiva, i koja bi bila u skladu sa našim temeljnim vrednostima i našim kredibilitetom prema globalnom jugu", piše u pismu.

Pismo je upućeno predsednicima Evropskog saveta, Evropske komisije i Evropskog parlamenta, visokoj predstavnici za spoljnu politiku i bezbednost EU, nekolicini evropskih kmesara i spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta (AFET). Dokument je potpisalo 110 bivših ambasadora i visokih zvaničnika EU, i 99 bivših ambasadora Nemačke, Francuske i Italije.