Proizvođači krompira u Srbiji traže carinsku zaštitu od uvoza
Predsednik Skupštine Udruženja za krompir Srbije, profesor Zoran Broćić rekao je danas da proizvođači traže da Vlada uvede sezonske carine ili prelevman na uvoz tog proizvoda, kako bi im zaštitila proizvođačke i veleprodajne cene.
Već smo razgovarali sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede da se uvede neka vrsta zaštite za cenu domaće proizvodnje, jer je u EU proizvođačka cena od 20 do 25 evrocenti, pa će krompir ponuditi po nižim cenama nego što to mogu domaći poljoprivrednici, pošto je njihova proizvođačka cena od 30 do 50 evrocenti", rekao je Broćić za Betu.
Dodao je da će ove godine u Srbiji biti maniji prinos krompira od očekivanog zbog suše, pošto se navodnjava tek oko 30-40 odsto od oko 20.000 hektara zasejanih površina, koje su svake godine manje za desetak odsto.
Očekivani prinos ove godine biće u brdsko-planinskim krajevima, gde nema navodnjavanja, od šest-sedam do 20 tona po hektaru, a oko 50 tona na njivama gde se krompir zaliva.
Proizvođačka cena, kako je rekao Broćić, na njivama gde je prinos oko 50 tona je oko 25 dinara po kilogramu, a gde je prinos od deset do 15 tona cena proizvodnje je oko 50 dinara po kilogramu.
"Proizvođači koji budu imali mali prinos biće u gubitku i polako će izlaziti iz te proizvodnje, a oni sa prinosom od 50 tona će imati zaradu od nekoliko procenata", kazao je on.
Naveo je da će domaća proizvodnja krompira zadovoljiti potrebe građana Srbije do kraja godine, a nakon toga se očekuje uvoz sa Zapada, naročito iz Francuske, Belgije, Holandije i Nemačke jer će oni i ostale zemlje EU proizvesti višak krompira od oko tri do pet miliona tona i to izvoziti u druge zemlje, između ostalih i u Srbiju, što će uticati na pad domaćih veleprodajnih cena.
Poljoprivrednik Branko Gujaničić iz sela Akmačići, kod Novog Pazara rekao je da je krompirom zasejao 30 hektara i da se nada najavljenoj kiši koja bi malo popravila prinos koji će, kako procenjuje, biti ispod proseka od oko 15 tona po hektaru.
On je rekao da očekuje veleprodajnu cenu od 60 dinara po kilogramu, što bi, kako je ocenio, bilo "realno" jer su bili skupi preparati za zaštitu od bolesti i repromaterijal.
Prošle godine je, kako je rekao, krompir prodavao po veleprodajnoj ceni od 40 do 50 dinara po kilogramu.
"Smanjivaću proizvodnju jer nema radne snage. Mogu nuditi koliko hoćeš, ali džabe je kada nemaš kome. Poslednjih pet godina je suša i nemamo dovoljno vode ni za piće, a ne za zalivanje", rekao je Gujaničić.
Poljoprivrednik Pavel Valent iz sela Lalić kod Odžaka rekao je da je povadio i već prodao krompir po prosečnoj ceni od 55 dinara po kilogramu i da će mu ostati "mrvica" zarade.
Valent je sam investirao u sistem za navodnjavanje pre 30 godina što ga je koštalo oko 100.000 evra.
Dodao je da bez navodnjavanja nema proizvodnje, a da zbog rizika da će proizvodnja jedne vrste povrća biti nerentabilna, uzgaja i luk i bundeve.
Istakao je da će biti zadovoljan i malom zaradom od krompira, tek kada ga naplati jer ga trgovci isplaćuju posle dva-tri meseca od preuzimanja, a imao je loših iskustava i potražuje više hiljada evra od trgovina koje su propale, a nisu platile krompir koji im je isporučio.
