Makron i Merc pokušavaju da pokrenu posustalu osovinu Pariz-Berlin

Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je da "nažalost" verovatno neće doći do susreta predsednika Rusije i Ukrajine Vladimira Putina i Volodimira Zelenskog, kako je to bilo dogovoreno, i da će Evropa i dalje morati da se bavi ratom.

Merc se uoči zajedničke sednice vlada Nemačke i Francuske u Tulonu, na Azurnoj obali sastao sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom u njegovoj letnjoj rezidenciji, u zamku Breganson. U Tulonu se danas održava i prva zajednička sednica dve vlade od promene vlasti u Nemačkoj.

Prema pisanju nemačkih medija, centralne tačke zajedničke sednice vlada u užem sastavu su odbrambena politika i ekonomija. Osam radnih grupa koje su formirale dve zemlje proteklih meseci, identifikovalo je konkretne projekte u kojima Nemačka i Francuska mogu da sarađuju. 

Planirano je da na sastanku, na kojem će učestvovati nadležni resorni ministri, bude usvojen jedan broj dokumenata. Jedan od tih dokumenta, koji će ostati državna tajna, odnosi se na bilateralnu odbrambenu saradnju. Ostali dokumenti se odnose na konkurentnost, zaštitu privrede, digitalnu politiku i svemirska istraživanja. Ne očekuje se usvajanje opšte zajedničke deklaracije. 

Portal table.media. piše da se sastanak događa u trenutku kada između Nemačke i Francuske postoje brojna nerešena pitanja i razmimoilaženja koja parališu Evropu i da je cilj da se ponovo pokrene osovina Berlin-Pariz, kao motor Evropske unije.

Stavovi dve zemlje razlikuju se, primera radi, u pitanju bezbednosnih garancija za Ukrajinu, postoje tenzije oko projekata naoružavanje te zemlje, a jaz je nadavno produbila i izjava Makrona da će Francuska priznati državu Palestinu. Neizvesno je i da li će Nemačka takođe naći zaštitu pod francuskim nuklearnim kišobranom. 

Pozicije Berlina i Pariza razlikuju se i kad je reč o višegodišnjem finansijskom okviru EU, zajedničkom evropskom zaduživanju i klimatskim ciljevima, pošto je Francuska rezervisana prema cilju smanjenja emisije CO2 od 90 odsto. Merc se nada i da će Makron otvoriti vrata za sklapanje trgovinskog sporazuma Merkosur sa zemljama Južne Amerike, uprkos otporu francuskih poljoprivrednika.

Na dnevnom redu će se naći i pitanja migracija i socijalnih reformi.

Takođe, sastanak se održava u senci neizvesne sudbine francuske vlade premijera Fransoa Bajrua, koja će se 8. septembra u parlamentu suočiti sa glasaanjem o poverenju, što će verovatno bi biti i njen kraj.

Ipak, bez obzira na sve nesuglasice, agencija agencija dpa piše da je Makron sa demohrišćaninom Mercom uspostavio znatno bolje lične odnose nego sa njegovim prethodnikom, socijaldemokratskim kancelarom Olafom Šolcom, sa kojim su odnosi od početka do kraja ostali vrlo hladni.