Razočaranje trgovaca u Grčkoj zbog slabe letnje rasprodaje, potrošači dali pare za odmore
Tako 40 odsto preduzetnika navodi da su, da bi privukli potrošače, iako su rasprodaje završene, primorani da održavaju niske cene i "akcije", piše agencija ANA/MPE.
Vasilis Korkidis, predsednik Trgovinske i industrijske komore Pireja, rekao je da jul i avgust nisu potvrdili očekivanja da se poboljšava ukupna slika maloprodaje u prvoj polovini ove godine. Posle približno dve godine silaznog trenda, ove godine se do juna promet povećao na 19 milijardi evra, ali trend rasta je svega 2,5 odsto, dok je inflacija veća od tri procenta.
U stvari, dodaje on, isključujući sektore prodaje vozila, hrane i goriva, promet u drugom kvartalu je iznosio 6,87 milijardi evra, što je povećanje od svega 1,5 dosto, upola manje od inflacije.
"Procene trgovačkih udruženja za većinu malih i srednjih maloprodajnih preduzeća na osnovu letnjih rasprodaja pokazuju da su u poređenju sa odgovarajućim periodom prošle godine blagajne trgovaca siromašnije jer je bilo manje kupaca zbog produženog talasa vrućine“, naglasio je on.
Korkidis procenjuje da je "ovogodišnja prodaja istakla deficit raspoloživog dohotka građana, smanjenu kupovnu moć, manje spontanih kupovina i pad potrošnje po glavi stanovnika, što je 19 odsto ispod proseka EU".
Uz to je ove godine primetno pomeranje prometa i preraspodela letnje potrošnje od približno sedam milijardi evra iz trgovine u usluge. To je srazmerno smanjenju maloprodaje odeće i obuće, kućnih potrepština, električnih aparata, nameštaja i drugog.
Grčki potrošači su ove godine tokom letnjih rasprodaja, umesto robe, izabrali da kupe - odmore. Računi za stanovanje i porodično letovanje bili su na prvom mestu, a zatim kupovina. U privatnom sektoru, redovan godišnji dodatak na plate za odmor od 1,6 milijardi evra uglavnom je otišao na karte i smeštaj u turističkim destinacijama.
Istovremeno očekivanja potrošača su najmanja u poslednjih devet meseci. Prognoze potrošača o sopstvenoj finansijskoj situaciji za narednih 12 meseci pokazuju neizvesnost, pri čemu skoro 60 odsto domaćinstava strahuje od manjih ili značajnih teškoća što će uticati i na njihove buduće kupovine.
Ukratko, ovogodišnji promet tokom rasprodaja bio je od 10 do 20 odsto manji od prošlogodišnjeg, a tamo gde su rasproodaje donele porast, kao što je elektronska trgovina, on je bio mali, jednocifren.
Zabrinjavajuće je što je najveći porast prometa u drugom kvartalu u poređenju sa odgovarajućim periodom prošle godine bio u maloprodaji polovne robe u prodavnicama sa 36,7 odsto, naveo je Vasilis Korkidis.
Na kraju je Korkidis, predsednik Trgovinske i industrijske komore Pireja, rekao da čak ni letnje rasprodaje nisu uspele da deluju kao "protivotrov za skupoću" koja i dalje ozbiljno zabrinjava domaćinstva i negativno utiče na grčko tržište.
Institut za trgovinu i usluge Grčke konfederacije za trgovinu i preduzetništvo (ESEE) je nedavno predstavio rezultate svog nacionalnog istraživanja o toku letnjih rasprodaja, iz kojih se takođe vidi da deo preduzetnika želi da održi snižene cene i ponude još neko vreme, kako bi privukli potrošače.
Zato je predsednik ESEE Stavros Kafunis izjavio da "rezultati letnjih rasprodaja upotpunjuju seriju negativnih događaja na tržištu od početka ove godine".
Naveo je da je “60 odsto preduzeća zabeležilo pad prodaje, što odražava njihovu kontinuiranu nesposobnost da se oporave" i da su "izgubljena glavna uporišta - zimske rasprodaje, uskršnja sezona i letnje rasprodaje", te "ono što ostaje, pored slabog prometa, jeste zabrinutost hiljada malih, srednjih i veoma malih komercijalnih preduzeća šta će biti narednih meseci".
"Država mora da nastavi sa direktnim intervencijama, u suštini podržavajući preduzeća koja održavaju tržište i zaposlenost. Štaviše, vreme je da se ponovo preispita institucija prodaje na popust da bi imala pozitivan uticaj i na preduzeća i potrošače", kazao je on.
Institut je preneo da je čak 74 odsto preduzeća navelo da su im se operativni troškovi povećali za više od 10 odsto ove godine i da 67 odsto preduzetnika kaže da im nisu nimalo pomogle državne mere podrške zbog povećanja cena i troškova energije.
