Danas počinje beogradska Nedelja ponosa
Beogradska "Nedelja ponosa", koja se ove godine održava pod sloganom "Za porodicu", će zvanično biti otvorena u parku Manjež, a tradicionalna Beograd prajd šetnja najavljena je za subotu, 6. septembar.
Prajd šetnja, kako su ranije saopštili organizatori, ove godine će biti protestna šetnja, a umesto muzike - praviće se buka, jer Prajd "solidarno stoji uz studente i građane u borbi za ravnopravnije i bolje društvo".
Koncerti u parku Manjež su već godinama neizostavan deo te manifestacije, ali organizatori navode da dok studenti i građani trpe policijsku brutalnost, dok postoje politički zatvorenici i mladi aktivisti na poternicama, Prajd ne želi da učestvuje "u prividu normalnosti".
Program u Prajd parku biće prilagođen, a tradicionalni koncert, prema njihovim rečima, zameniće govori LGBTI+ aktivista, studenata i žrtava policijske brutalnosti, uz obraćanje i nastup kraljice Prajda, hora, kao i lokalnog kvir didžeja.
Ovogodišnji "Prajd haus" biće, kao i prošle godine, kulturni centar Grad, gde će se održati većina događaja - od tradicionalnih "Razgovora sa zajednicom" do dreg žurki i solidarnih akcija.
Program, koji se u celosti može pronaći na sajtu Beograd prajda (prajd.rs) odvijaće se i na drugim lokacijama, poput pozorišnih predstava u Hartefakt kući i KC Magacinu, te izložbi u Endžio habu i Ostavinskoj galeriji.
Ovogodišnja kuma Prajda je novinarka Olivera Kovačević, nekadašnja urednica takmičenja Pesma za Evroviziju na Radio-televiziji Srbije, dok je kraljica Prajda dreg umetnica Lola Love iz kolektiva Harem Girls.
Zahtevi Beograd prajda godinama su nepromenjeni, jer nijedan od njih država nije ispunila, a prva dva se odnose na usvajanje Zakona o istopolnim zajednicama i Zakona o rodnom identitetu.
Nacrti tih zakona izrađeni su pre više godina, što je potvrdilo i ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, ali je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da dok je on na toj funkciji, oni neće biti usvojeni.
Beograd prajd traži i poboljšanje zdravstvenih usluga za trans osobe, brzu i adekvatnu reakciju državnih organa i javnu osudu predstavnika vlasti na govor mržnje i zločine motivisane mržnjom prema LGBT+ zajednici, kao i eksplicitno prepoznavanje LGBT+ u lokalnim akcionim planovima, kao jedne od osetljivih društvenih populacija.
Među zahtevima su i izvinjenje svim građanima Srbije koji su pre 1994. godine bili sudski i na druge načine progonjeni zbog svoje seksualne orijentacije i rodnog identiteta, obrazovanje i edukacija mladih o seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu, besplatna i lako dostupna preekspoziciona i postekspoziciona profilaksa (PrEP i PEP).
Zahtev je i da ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja po hitnom postupku izvrši standardizaciju usluge Terenski saradnik.
