UN pozvale članice da konačno podnesu svoje klimatske planove

UN su danas pozvale svoje članice koje to još nisu učinile, da predstave svoje klimatske planove "što je pre moguće", a među desetinama država koje još nisu saopštile svoje buduće obaveze su neki od najvećih zagađivača.

Gotovo 200 potpisnica Pariskog sporazuma iz 2015. godine trebalo je da najkasnije do februara, zajedno sa detaljnim merama ažurira svoje ciljeve smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte, koji su u principu stroži. Međutim, velika većina to još nije učinila.

Izvršni sekretar UN za klimatske promene Sajmon Stil (Simon Stiell) im je uputio pismo, rekao je neimenovani portparol za AFP.

"Ti nacionalni klimatski planovi su više od samo reči na papiru. Oni su među najmoćnijim motorima ekonomskog rasta i porasta životnog standarda i kamen-temeljac borbe čovečanstva protiv globalne klimatske krize", podvukao je portparol.

Oko 190 zemalja je naznačilo svoju nameru da to učini, precizirao je portparol Okvirne konvencije, ali samo je nekoliko to uradilo o roku, dok je oko 30 zemalja, uključujući Brazil, Kanadu, Japan i Velika Britanija, tek sada podnelo dokumentaciju.

SAD su takođe podnele plan, ali se on smatra zastarelim jer je predsednik Donald Tramp (Trump) u međuvremenu naredio da se SAD povuku iz Pariskog sporazuma o klimi.

Među onima čije podneske čekaju UN su Kina, Indija i Evropska unija.

Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC) trebalo bi da proceni planove sdržava u dugo očekivanom izveštaju pre samita o klimi COP30 u Brazil u novembru.

Oni koji budu podneti do kraja septembra, biće blagovremeno razmotreni, rekao je Stil i pozvao pozvao šefove država i vlada da iskoriste sastanak o klimi 24. septembra u Njujorku, tokom zasedanja Generalne skupštine UN.

Spor tempo doprinosa je pokazatelj teškoće nametanja klimatskih akcija, usred bezbednosnih tenzija i trgovinskih sukoba.

Cilj Pariskog sporazuma je da zadrži porast prosečne globalne temperature ispod dva stepena Celzijusa u poređenju sa predindustrijskom erom. Da bi se to postiglo, emisije gasova sa efektom staklene bašte moraju da se smanje za gotovo 50 odsto do kraja 2020-ih.

Taj cilj izgleda ozbiljno ugrožen, jer naučnici smatraju da će porast temperature verovatno biti tri stepena Celzijusa do kraja veka.