Groblje protivnika Islamske revolucije 1979. u Teheranu postaje - parking

Peskovito pustinjsko područje sa osušenim stablima drveća na najvećem groblju u Teheranu, poslednje počivalište za neke od hiljada ubijenih u masovnim pogubljenjima protivnika Islamske revolucije u Iranu 1979. godine, pretvara se u parking, a ostaci tela će verovatno ostati ispod asfalta.

Slike Parcele 41 prostranog groblja Behešt-e Zahra sa Planet Labs PBC pokazuju kako se parking gradi preko mesta gde su protivnici iranskih vlasti žurno sahranjivani posle pogubljenja vatrenim oružjem ili vešanjem.

To mesto koje su dugo pratile nadzorne kamere tražeći bilo kakav znak dolaska disidenata ili označavanja sećanja na ono što su vlasti nazvale "sekcijom spaljenih", bilo je već ranije na meti rušenja pod pokroviteljstvom države, a nadgrobni spomenici su oštećivani i prevrtani.

Iranski zvaničnici su potvrdili nedavnu odluku o izgradnji parkinga, bez ulaženja u detalje o onima koji su tamo sahranjeni.

Specijalni izvestilac UN je 2024. godine opisao uništavanje tog dela groblja kao pokušaj da se "prikriju ili izbrišu podaci koji bi mogli da posluže kao potencijalni dokazi zakonske odgovornosti" koje nema.

"Većina grobova i nadgrobnih spomenika disidenata je oskrnavljena, a drveće u tom delu je namerno osušeno", rekao je Šahin Nasiri, predavač na Univerzitetu u Amsterdamu, koji je istraživao Parcelu 41.

"Odluka da se ovaj deo pretvori u parking uklapa se u širi obrazac i predstavlja završnu fazu procesa uništavanja", rekao je Nasiri.


Zamenik gradonačelnika Teherana i upravnik groblja potvrdili su prošle nedelje plan za izgradnju parkinga na tom mestu.

"Na tom mestu su sahranjeni licemeri iz ranih dana Revolucije i ono je godinama ostalo nepromenjeno", rekao je zamenik gradonačelnika Teherana Davud Gudarzi novinarima u snimku koji je emitovala državna televizija.

"Predložili smo da vlasti reorganizuju prostor. Pošto nam je bio potreban parking, dobijena je dozvola za pripremu prostora. Posao se odvija na precizan i pametan način", dodao je Gudarzi.

Satelitske fotografije pokazuju da su veći radovi počeli početkom avgusta. Slika od 18. avgusta prikazuje da je oko polovine Parcele 41 sveže asfaltirano, a građevinski materijal je još tamo. Mogu se videti kamioni i gomile asfalta što ukazuje da se nastavljaju radovi.

Reformističke novine Šarg citirale su Mohameda Džavada Tadžika upravnika Groblja Behešt-e Zahra, koji je rekao da će parking olakšati građanima da posete susednu parcelu, gde vlasti planiraju da sahrane poginule juna ove gdine u izraelskom ratu protiv Irana.

U velikoj izraelskoj kampanji napada iz vazduha ubijeni su istaknuti vojni generali, a vladini zvaničnici su procenili broj poginulih na više od 1.060 ljudi, dok je aktivistička grupa procenila da ih je više od 1.190.

Odluka o promen i namene dela groblja izgleda da je u suprotnosti sa iranskim propisima koji dopušptaju da se groblje prenameni posle više od 30 godina ako se porodice sahranjenih slažu s tom odlukom.

Liberalni advokat u Iranu Mohsen Borhani je  u intervjuu za Šarg kritikovao odluku o asfaltiranju groblja kao nemoralnu i nelegalnu.

Ipak još nije jasno da li se ostaci tela nalaze ispod asfalta, ili su ih vlasti negde premestile.

Iran je poslednjih godina uništio druga groblja ubijenih u masovnom pogubljenju hiljada političkih zatvorenika 1988. godine, kada su tela ostavljena na mestima pogubljenja.

Vlasti su takođe vandalizovale groblja za Bahaije, versku manjinu koja im je dugo bila meta, i groblja demonstranata poginulih u nedavnim protestima protiv vlasti - od Zelenog pokreta 2009. do demonstracija za mladu Iranku Mahsa Amini 2022. godine.

"Nekažnjivost za zločine i zločine protiv čovečnosti raste decenijama u Islamskoj Republici", rekao je Hadi Gaemi, izvršni direktor Centra za ljudska prava u Iranu sa sedištem u Njujorku.

"Postoji direktna veza između masakra iz 1980-ih, pucanja na demonstrante 2009. i masovnih ubistava demonstranata 2019. i 2022. godine", ocenio je Gaemi.

Behešt-e Zahra, ili "Raj Zahre", otvoren je 1970. godine u tada seoskom predgrađu Teherana. Kako su stotine hiljada Iranaca preplavile Teheran za vreme iranskog šaha, i kako je bogatstvo zemlje od nafte naglo raslo, pritisak na teheranska groblja je porastao do tačke da je metropoli u razvoju bilo potrebno još grobnih mesta.

To groblje je dugo bilo mesto počivanja nekih od najpoznatijih Iranaca od tada, ali i tačka u kojoj se istorija preokrenula.

Po povratku u Iran 1979. godine, posle godina u egzilu, veliki ajatolah Ruholah Homeini je prvo otputovao na groblje, gde su sahranjeni neki od onih koji su poginuli u ustanku protiv šaha.

Posle njegove smrti 1989. godine, Iran je izgradio impozantni mauzolej sa zlatnom kupolom za Homeinija, povezan sa grobljem. Kako je Behešt-e Zahra rastao, Parcela 41 se našla okružena sve većim brojem grobnica.

Nasiri je rekao da njegovo istraživanje sugeriše da je unutar Parcele 41 5.000 do 7.000 grobova onih koje Iran "smatra verskim odmetnicima" bilo da su to komunisti, aktivisti, monarhisti ili drugi.

"Mnogi preživeli i članovi porodica žrtava i dalje tragaju za grobovima svojih voljenih. Oni traže pravdu i nastoje da počinioce pozovu na odgovornost. Namerno uništavanje ovih grobova predstavlja dodatnu prepreku naporima za pronalaženje istine i težnju ka istorijskoj pravdi", rekao je Nasiri.