Jovanović (Bečki institut): Rast BDP- a ove godine u Srbiji od dva do 2,5 odsto

Foto: Beta/Miloš Miškov

Saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Branimir Jovanović ocenio je da će rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u 2025. godini biti između dva i 2,5 odsto.

"S obzirom na to da je rast BDP-a u prvoj polovini godine samo oko dva odsto, mislim da je i 2,75 odsto (koliko projektuje Narodna banka Srbije) preoptimistično. Naš institut je u julu prognozirao da će rast biti oko tri odsto, ali sada mislim da ćemo smanjiti, rekao bih da će biti negde između dva i 2,5 odsto", rekao je Jovanović za list "Danas".

Prošle godine u ovo dobra Ministarstvo finansija planiralo je sa privrednim rastom od 4,2 odsto, u junu, u Fiskalnoj strategiji za 2026. godinu revidirali su rast BDP-a za ovu godinu na tri odsto, a Narodna banka u avgustovskom Izveštaju o inflaciji spustila je prognozu na 2,75 odsto.

Jovanović je rekao da je "jasno da je glavni razlog za slabiji rast BDP-a, pad investicija.

"Bruto investicije u prvoj polovini godine su imale pad od oko 2,5 odsto, dok su sve ostale komponente imale rast. Pad kod investicija je uglavnom posledica slabog priliva stranih investicija", naveo je Jovanović.

Dodao je da su strane investicije u prvoj polovini godine iznosile 1,5 milijardi evra, dok su prošle godine u isto vreme bile 2,6 milijardi, što je pad od 40 odsto.

"To je uglavnom posledica globalne neizvesnosti – geopolitičkih tenzija, carina i svega ostalog", ocenio je Jovanović.

Dodao je da pad stranih investicija nije posledica domaće političke krize.

"Protesti ne ugrožavaju strane kompanije, niti se strani investitori boje da će demonstranti nacionalizovati njihove fabrike. Strane investicije padaju svuda u regionu i to je jednostavno zbog toga što firme nisu znale šta će se dešavati sa carinama, da li će doći do trgovinskog rata", naveo je Jovanović.

Domaća politička kriza, prema njegovim rečima, "možda ima neki manji uticaj na domaće investicije i na potrošnju, ali su oni u prvoj polovini godine uglavnom bili dobri, tako da je taj uticaj znatno manji".

Srbija, kako je ocenio, na neki način plaća cenu pogrešnog ekonomskog modela, koji se poslednjih godina previše zasnivao na privlačenju stranih investicija.

Spoljni efekti na ekonomiju Srbije se, kako je navedeno, pre svega održavaju kroz anemičan privredni rast EU.

Ističe se da je evrozona u drugom tromesečju imala rast od 1,4 odsto, ali su za Srbiju najvažnije ekonomije, nemačka i italijanska zabeležile međugodišnji rast od svega 0,4 odsto.

(beta/cmg)