Sutra u EP rasprava o upotrebi sile nad srpskim demonstrantima i diskusija o demokratiji u Srbiji

Poslanici Evropskog parlamenta sutra će na plenarnoj sednici u Strazburu raspravljati o upotrebi sile nad srpskim demonstrantima, a na marginama zasedanja biće održani i panel diskusija o stanju demokratije u Srbiji i konferencija za medije Evropske zelene partije o situaciji u toj zemlji.

Rasprava na plenarnoj sednici, na temu "Talas nasilja i kontinuirana upotreba sile nad demonstrantima u Srbiji", biće održana u popodnevnim časovima, uz učešće predstavnika Evropske komisije i Saveta EU. Ta rasprava je uvrštena u dnevni red na inicijativu političke grupe Socijalisti i demokrate.

Prethodno će, od 11 časova, biti održana panel diskusija "Srbija: Demokratija na raskršću", koju organizuju tri političke grupe u Evropskom parlamentu - Socijalisti i demokrate, Zeleni i Obnovimo Evropu.

U razgovoru će učestvovati evroposlanici Katlin van Brent (Socijalisti i demokrate), Vladimir Prebilič (Zeleni) i Helmut Brandšteter (Obnovimo Evropu) i predstavnici njihovih sestrinskih partija iz Srbije - Stranke slobode i pravde, Zeleno-levog fronta i Pokreta slobodnih građana.

Evropska zelena partija je saopštila da će pre panel diskusije, u 9 časova, održati u Evropskom parlamentu konferenciju za medije o "sve većem autoritarizmu predsednika Vučića i nasilnoj represiji nad demonstrantima" u Srbiji.

Na konferenciji za medije će govoriti kopredsednica Evropske zelene partije Vula Ceci (Tsetsi), predsednik grupe Zeleni/Evropski slobodni savez (Zeleni/EFA) u Evropskom parlamentu Bas Ajkhut (Eickhout), evroposlanik te grupe Razmus Nordkvist (Rasmus Nordqvist), i jedan od lidera Zeleno-levog fronta Dobrica Veselinović, poslanik u Skupštini Srbije.

Ceci i Nordkvist su u petak u Beogradu pružili podršku Zeleno-levom frontu i pobunjenim građanima Srbije, a zatim su bili na protestu u Novom Sadu, zbog čega su se suočili sa teškim optužbama državnog vrha. Nakon što ih je Vučić optužio da su "podržali nasilje" i da će biti procesuirani, Ceci i Nordkvist su napustili Srbiju.

Povodom sutrašnje rasprave na temu "Talas nasilja i kontinuirana upotreba sile nad demonstrantima u Srbiji", Evropski parlament je objavio dokument, namenjen evroposlanicima i osoblju, kako bi se upoznali sa dešavanjima u Srbiji u poslednjih 10 meseci.

U dokumentu, između ostalog, piše da predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njegova Srpska napredna stranka (SNS) upravljaju zemljom od 2012. uz veliku koncentraciju moći, kontrolu medija i slab sistem "kočnica i ravnoteža" (podele vlasti).

Navodi se i da Srbiju karakterišu duboka politička polarizacija i narodno nezadovoljstvo, i da je srpsko društvo duboko podeljeno između lojalista vlasti i zagovornika reformi.

U dokumentu, sa pogledom na dešavanja u Srbiji u poslednjih 10 meseci, piše i da su se antivladini protesti, koji su ponovo izbili u novembru 2024. zbog smrtonosnog pada nadstrešnice na renoviranoj železničkoj stanici u Novom Sadu, proširili do početka 2025. na više od 400 gradova i mesta u Srbiji, i postali "najveći građanski ustanak poslednjih decenija".

"Zahtevi demonstranata fokusirali su se na pravdu i vladavinu prava: insistirali su na potpunoj transparentnosti u vezi sa projektom rekonstrukcije stanice (objavljivanje svih građevinskih dokumenata) i na procesuiranje odgovornih za korupciju koja je dovela do nesreće. Takođe su tražili odgovornost počinilaca, povezanih sa SNS, za napade na studente demonstrante", navodi se u dokumentu.

Dodaje se da se atmosfera promenila sredinom 2025. i da su tenzije, posle devet meseci mirnih protesta, kulminirale 28. juna na Vidovdan, kada je na beogradskom Trgu Slavija održan masovni skup sa oko 140.000 učesnika.

"Svedoci su prijavili da su studenti i novinari bili prebijani – 2. jula su hospitalizovana četiri mlada demonstranta, od kojih je jedan imao slomljenu ključnu kost. Student Luka Mihajlović, koji je pretučen i uhapšen dok je mirno stajao s podignutim rukama, postao je simbol te promene", navodi se u dokumentu.

Evropski parlament je 8. februara 2024. usvojio Rezoluciju o situaciji u Srbiji posle izbora iz decembra 2023. godine, kojom je zatražio istragu prijavljenih neregularnosti. U rezoluciji usvojenoj 7. maja ove godine, o izveštajima Evropske komisije o Srbiji za 2023. i 2024. godinu, Evropski parlament je podržao evropske integracije Srbije, ali je pozvao njene vlasti da ubrzaju reforme u oblasti slobode medija, nezavisnosti pravosuđa i osnovnih prava u skladu sa standardima EU.