Spoljnopolitička usaglašenost Srbije s EU pala na 52 odsto, zemlje regiona 100 odsto usklađene

Od početka rata u Ukrajini sve zemlje Zapadnog Balkana su znatno povećale usaglašenost sa Zajedničkom bezbednosnom i odbrambenom politikom Evropske unije osim Srbije, čija je spoljopolitička usaglašenost u prvoj polovini ove godine manja nego prošle.

Srbija se po pravilu i dalje ne usaglašava sa merama protiv Rusije i Kine, a prioritet se daje bilateralnim sporazumima u odnosu na evropske integracije.

U analizi Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) navodi se da je Srbija u prvoj polovini 2025. dostigla stopu usaglašenosti sa spoljnopolitičkim deklaracija i merama EU od 52 procenta, što je najniža stopa među kandidatima za EU, osim Turske čiji su pregovori o članstvu zamrznuti već nekoliko godina.

Severna Makedonija, Crna Gora, Albanija i BiH usklađene su sa spoljnom politikom EU 100 odsto, Ukrajina 98 odsto, Moldavija 89 a Gruzija 52 odsto, kao i Srbija, dok je Turska na samo tri procenta.

Srbija je prethodnih godina beležila blagi rast usaglašenosti, od 48 odsto 2022, 54 odsto 2023. i 59 odsto 2024. godine, ali je u prvih šest meseci ove godine stopa usklađenosti pala za sedam odsto.

Kako se ocenjuje u izveštaju, glavni razlog za nisku stopu usklađenosti Srbije je to što je u prvoj polovini tekuće godine EU usvojila dva paketa sankcija Rusiji, 16. i 17, čime je povećan broj deklaracija protiv Rusije, zbog njenog rata u Ukrajini.

Kao i prethodnih godina, Srbija je izbegavala usaglašavanje sa deklaracijama i merama protiv Rusije i Kine iza čega u najvećoj meri stoji pitanje Kosova jer Beograd i dalje nastoji da dobije podršku te dve zemlje u različitim međunarodnim forumima, pre svega UN i povezanim agencijama, po tom pitanju.

Viši saradnik ISAC fonda Igor Novaković izjavio je da kako raste broj deklaracija i mera prema Rusiji tako opada usaglašenost Srbije, ali da nisu u pitanju samo mere koje se tiču ruskog rata u Ukrajini.

"Ako imate deklaraciju ili sankcije vezane za incidente u sajber prostoru, ili situacije kršenja ljudskih prava za koje se smatraju odgovornima ruski ili kineski državljani, Srbija se uglavnom ne usaglašava", rekao je Novaković.

On je istakao da su od izbijanja rata u Ukrajini sve države regiona "drastično unapredile svoj usklađivanje", pre svega Crna Gora i Albanija koje se, kako je rekao, smatraju izvesnim članicama EU do kraja decenije, ali i Severna Makedonjija i BiH koja je prethodnih godina kaskala za Srbijom po tom pitanju.

EU je od početka godine do kraja juna izdala 64 deklaracije i pozvala kandidate i partnere da se sa njima usaglase. Srbija se usaglasila sa 33 deklaracije.

Kako se navodi u analizi, Srbija se nije usaglasila sa 16 deklaracija koje se odnose na rat u Ukrajini, četiri u vezi Belorusije, tri o sajber prostoru i napadima i po jednom deklaracijom koja se odnosi na Gvatemalu, Globalni režim sankcija EU za ljudska prava, unutrašnju situaciju u Rusiji, Moldaviju, upotrebu hemijskog oružja, Severnu Koreju i Mali.

U izveštaju se ukazuje i na određene nedoslednosti u ponašanju Srbije u pogledu usklađivanja, a primer za to je Venecuela.

Naime, Srbija se uskladila sa jednom deklaracijom EU kojom se osuđuju problematični predsednički izbori 2024. i represija od strane režima Nikolasa Madura, kao i sa dve deklaracije koje se odnose na sankcije uvedene pojedincima i entitetima iz te zemlje.

Međutim, uprkos toj formalnoj usklađenosti, predsednica Skupštine Ana Brnabić prisustvovala je inauguraciji predsednika Madura.

Usaglašavanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU će, prema mišljenju Novakovića, biti ključno za dalji napredak Srbije na putu ka članstvu.

Dok su uslovi za otvaranje klastera tri u pristupnim pregovorima vezani za demokratizaciju i vladavinu prava, odnosno izborne uslove, Novaković ističe da će bilo koji budući napredak u pregovorima o članstvu biti "apsolutno uslovljen vrlo jasnim napretkom u usaglašavanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom".

"To je logično za EU. Ako je vaš interes da uđete u EU i naši interesi treba da se poklapaju i treba da naše interese prihvatite kao svoje", kazao je Novaković.

Naučni saradnik Instituta za evropske studije Milan Igrutinović ne veruje da će klaster tri uopšte biti otvoren i to ne prvenstveno zbog spoljne politike Srbije, nego zbog unutrašnjih pitanja.

"S obzirom da se odnosi Beograda i Brisela pogoršavaju pre svega zbog naše unutrašnje krize i odnosa vlasti prema građanima, ne verujem da postoji ozbiljnija spremnost u EU da otvori klaster", rekao je Igrutinović.

Prema njegovom mišljenju, Srbija ne bi pristala da promeni politiku prema Rusiji i Kini da bi usaglasila spoljnu politiku, kako bi otvorila klaster.

"Možemo reći da se evropske integracije na neki način stavljaju u drugi plan u spoljnopolitičkom smislu u odnosu na odnose s drugim državama, pre svega s Rusijom i Kinom, i to važi već dugi niz godina", kazao je Igrutinović.

On je dodao da je "multivektorska" spoljna politika Srbije pod tenzijom, jer se od početka rata u Ukrajini četiri stuba na kojima Beograd bazira spoljnu politiku poslednjih 15-ak godina - udaljavaju.

"Potrošnja naše energije je ogromna da se sve to nekako drži zajedno. Cena toga je što nam evropske integracije izmuču, ali ne prioritetno zbog spoljne politike nego zbog unutrašnje politike, stanja u pravosudju, medijskih i građanskih sloboda", kazao je Igrutinović.

Srbija bi se još više udaljila od EU ukoliko bi blok odlučio da uvede neke kaznene mere Izraelu zbog rata u Gazi, ali Igrutinović ne misli da je to moguće jer su članice EU podeljene po tom pitanju.

"Kada bi se to desilo verujem da se sadašnja vlada, zbog načina na koji se odnosi prema ratu i vojne i bezbednosne saradnje s Tel Avivom, ne bi priključila takvim merama s obzirom da uhodano daje prioritet određenim bilateralnim odnosima u odnosu na ono što bi bio evrointegrativni zahtev naše spoljne politike", rekao je Igrutinović.