Novaković (ISAC): Reakcija EPP znači da neke članice preispituju odgovornost SNS za stanje u zemlji
Komentarušući izjavu predsednika EPP Manfreda Vebera da ta grupa pažljivo prati situaciju u Srbiji i da u njoj postoje podeljena mišljenja, Novaković je rekao da je to prvi put da se od njih čuje neka vrsta kritike onoga što se dešava u Srbiji i da je to verovatno izazvano negativnim kvalifikacijama prisustva dvoje evroparalmentaraca na protestima u petak u Novom Sadu, koje je izneo predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Takva reakcija EPP je, prema njegovom mišljenju, "naznaka da postoje komešanja" unutar EPP, odnosno da neke od članica preispituju način na koji se njihov pridruženi član ponaša i njegovu odgovornost za unutrašnju političku situaciju u Srbiji.
"To je veoma bitno jer je to prvi znak da EPP, koja je do sada bila prilično benevolentna prema vladajućoj većini u Srbiji, neću reći da menja stav, ali da smatra da o nekim stvarima treba da se razgovara i mislim da je to u stvari reakcija na medijski tretman njihovih dvoje kolega iz Evropskog parlamenta", rekao je Novaković novinarima.
Vučić je poslanika Evropskog parlamenta iz Zelene partije Rasmusa Nordkvista i kopredsednicu Evropske zelene partije Vulu Ceci nazvao "ološem" i zapretio da će ih krivično goniti.
Novaković smatra da će EU u ovom momentu pokušavati na određeni način i dalje da inicira i pomogne dijalog u društvu, ali da je pitanje koliko će u tome biti uspešna.
"Oni su pre svega fokusirani na pitanje otvaranje klastera tri i sprovodjenje reformi neophodnih za to, ali je moguće da će se zbog ovih reakcija Vebera i evropske komesarke Marte Kos neke stvari promeniti. Ali pitanje je koliko i to će zavisiti od unutrašnje političke dinamike u Srbiji, da li će doći do zaoštravanja ili smirivanja situacije", kazao je Novaković.
Naučni saradnik Instituta za evropske studije Milan Igrutinović ocenio je da se čini da ne postoji preveliki interes da se Srbija "uvlači" u EU, zbog čega i izostaju snažnije kritike vlasti.
"Često se može čuti kritika EU i evropske delegacije da ne vide u srpskom društvu jasno proevropske snage, zastave EU na ulicama i to ih pomalo drži hladnim u odnosu na građanske proteste", rekao je Igrutinović, dodajući da oni koji su upoznati s situacijom razumeju da se "klasteri šetaju ulicama", odnosno da građani zahtevaju demokratiju i vladavinu prava koji su suština članstva EU.
"Ali u odstustvu jasnih preciznih parametara tih politika, da oni znaju šta bi ta neka buduća vlada radila, da li bi bila na primer spremna da uvede sankcije Rusiji i promeni spoljnu politiku, oni ostaju pomalo hladni i nezainteresovani za to pitanje i kažu 'rešite to sami'", kazao je Igrutinović.
Međutim, to bi moglo da se promeni zbog rasta krize prethodnih meseci, sve nasilnije reakcije policije i uvreda koje dobijaju od najviših zvaničnika.
Igrutinović je rekao da je od proleća, odnosno martovskog protesta, prisutna hladnoća Brisela prema zvaničnom Beogradu i da nije bilo poseta visokorangiranih zvaničnika osim predsednika Evropskog saveta Antonia Košte, koja je bila pretohdno dogovorena.
"Ovo je prvi korak, zahlađenje donosa prema vlastima i mi smo na kraju tog procesa, a verovatno na početku jednog jasnijeg i šireg negativnog određivanja ne samo Evropske komisije u užem smislu, nego evroparlamentaraca, političkih grupa, šire briselske administracije i političkog establišmenta. To je dugotrajan proces i to će imati nekog uticaja na način na koji se kriza u Srbiji odmotava, ali mislim da naša unutrašnja dinamika tu krizu definiše, volja građana da se izbore za naša prava koja moramo da trgnemo iz ruku autokratije i reakcije vlasti koje se svode na ekonomski populizam i siledžijstvo policije i plaćenih naoružanih grupa", rekao je Igrutinović.
