Evroposlanici o Srbiji: Vučić uspostavio autoritarnu vlast kojoj nije mesto u EU
Srbija je u poslednjih 10 meseci dostigla novi nivo represije, nasilja i polarizacije, a predsednik Aleksandar Vučić je u zemlji uspostavio autoritarnu vladavinu kojoj nije mesto u Evropskoj uniji (EU), ocenili su danas poslanici Evropskog parlamenta (EP) tokom rasprave o situaciji u Srbiji.
Na plenarnoj sednici, izvestilac EP za Srbiju Tonino Picula rekao je da su eskalacija nasilja i provokacija, kao i uspostavljanje kontrole nad medijima, ponovo pokrenuli ozbiljnu debatu o Srbiji.
"Vučić koristi ove (represivne) metode, a susedne države osećaju efekte politike Beograda. Srbija i dalje nije uvela sankcije Rusiji i Brisel ne može da nudi Vučiću šargarepe, da bi on na svoj narod slao pendreke", kazao je Picula, predstavnik grupe Socijalisti i demokrate u EP.
Tokom rasprave na temu "Talas nasilja i kontinuirana upotreba sile nad demonstrantima u Srbiji", Picula, član Socijaldemokratske partije Hrvatske, rekao je da EP podržava proširenje Unije, ali da će "konstantno pružati kritiku, kao i podršku".
Austrijski evroposlanik iz Evropske narodne partije (EPP) Rajnhold Lopatka izjavio je da su skorašnja dešavanja u Srbiji važna i da vlasti "moraju da osiguraju poštovanje osnovnih ljudskih prava".
"Srbija je ključni partner EU na Zapadnom Balkanu i mi vidimo njenu budućnost u Uniji, ali put ka članstvu mora da se bazira na demokratiji, a Srbija na njemu trenutno nije", rekao je Lopatka.
Predstavnik Socijalista i demokrata Andreas Šider izjavio je da je "previše mirnih protesta u Srbiji okarakterisano kao terorizam i da je previše studenata pretučeno".
"Previše crvenih linija je pređeno, a Vučić i njegova stranka su i dalje deo EPP", kazao je Šider, član posmatračke misije EP na izborima u Srbiji u decembru 2023. godine.
Šider je dodao da Vučiću i drugim visokim zvaničnicima Srbije Eu treba da uvede "personalizovane sankcije", i dodao da je dužnost evropskih institucija da podrže građane Srbije.
Evroposlanik Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Davor Ivo Štir rekao je da je Srbija u poslednjih 10 meseci dostigla visok nivo polarizacije, nasilja i represije.
"EPP će doneti adekvatne odluke kada je reč o članstvu Srpske napredne stranke (SNS)", kazao je Štir, član Evropske narodne partije (EPP).
Ranije danas, predsednik EPP Manfred Veber rekao je da će budućnost SNS u toj najvećoj grupi u EP, u kojoj ima status pridruženog člana, biti predmet rasprave narednih dana.
Štir je rekao i da su problemi u Srbiji "duboki i strukturalne prirode" i da EU može da pomogne njenim građanima, ali da na kraju sve zavisi od Srbije.
Pomenuo je i navode Radija slobodna Evropa (RSE) da je u Srbiji "nacionalizam jači od borbe protiv korupcije", kao i izjavu opoziciono orijentisanog profesora Filološkog fakulteta u Beogradu Mila Lompara, u kojoj, je, kako je kazao, "ponovio principe Vučićeve ideologije".
Još jedan evroposlanik Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), Tomislav Sokol, rekao je da je Srbija pod Vučićevom vlašću "autokratski režim" i da je "miroljubiva politika sa Beogradom propala".
"Srbija sedi na dve stolice već godinama. Njeni problemi sežu dublje od Vučića - oni su vezani za crkvu i intelektualnu elitu, koja širi ideologiju Velike Srbije", rekao je on i dodao da su protesti pokazali "pravu Srbiju".
Evroposlanik hrvatske desničarske stranke Dom i nacionalno okupljanje Nikola Bartulica izjavio je da u razgovorima o Srbiji treba biti realističan i ocenio da političari u Srbiji "neguju stare mitove i žive u paralelnom svetu".
"To nije samo pitanje Vučića - celom srpskom društvu je potrebna katarza. Oni moraju da prihvate odgovornost za agresiju tokom rata 1990-ih. To znači plaćanje ratne odštete Hrvatskoj", rekao je Bartulica i srpskoj opoziciji poručio da napusti "retoriku Velike Srbije".
Tokom rasprave je govorilo i troje evroposlanika koji su ranije danas učestvovali u panel diskusiji sa predstavnicima pet opozicionih srpskih partija - Katlin van Brent (Socijalisti i demokrate), Vladimir Prebilič (Zeleni) i Helmut Brandšteter (Obnovimo Evropu).
Van Brent, evroposlanica iz Belgije, upozorila je da Evropska unija treba da insistira na obnovi demokratije u Srbiji.
"Srbija je država kandidat za članstvo u EU. Vreme je da se preduzmu konkretne mere, a da se pregovori koriste kako bi se videla promena na terenu. Veoma je važno da se jasno založimo za demokratiju", rekla je Van Brent.
Ona je navela da su na jednoj strani Vučićevi odnosi sa predsednicima Kine i Rusije, Si Đinpingom i Vladimirom Putinom, a na drugoj "mirni protesti koje vlast kontroliše silom".
Prebilič je rekao da Srbija "zove upomoć" i ukazao da EPP mora da prestane da podržava Vučića.
"Umesto napretka, građani Srbije se suočavaju sa represijom. Studenti i demokratska opozicija traže istinu i odgovornost. Evropa vas čuje", kazao je Prebilič, evroposlanik iz Slovenije.
Dodao je da zastrašivanje ne sme da se koristi kao sredstvo moći i da je Evropi potrebna demokratska Srbija.
Austrijski evroposlanik Brandšteter je ukazao da su ljudska prava važna za EU.
"Srpski narod je dobrodošao u Uniju, ali ne i Vučić i njegov autoritarni režim. Novi Sad nije bio tragedija, već korupcija Vučićevog režima i posledica saradnje sa Kinom. Mi se borimo protiv nje ovde, pa se onda borite i vi u Srbiji, ukoliko želite da se pridružite EU", rekao je Brandšteter.
Slovenačka evroposlanica iz grupe Obnovimo Evropu Irena Joveva navela je stav Evropske komisije da pomno prati situaciju u Srbiji, ali je dodala da taj organ EU "ne pokazuje razumevanje i solidarnost sa građanima" u toj zemlji.
"Najjednostavnije je osuditi nešto. Demonstranti u Srbiji gube poverenje u EU. Podsetiću vas - bez konkretne akcije, reči su prazne", rekla je Joveva.
Danski evroposlanik iz grupe Zeleni Razmus Nordkvist prepričao je svoju prošlonedeljnu posetu Srbiju i rekao da se na protestu u Novom Sadu susreo sa mirnim studentima, veteranima i porodicama.
"Svi ti ljudi su mirno protestovali za demokratiju. Nikada nisam bio na mestu gde je toliko hiljada ljudi bilo toliko tiho", rekao je Nordkvist, koji se zbog prisustva na protestu suočio sa žestokim uvredama od državnog vrha Srbije.
"Ne možemo na vratima EU da imamo lidera koji jedan dan ljubi ruku Vladimiru Putinu, a drugi dan je pruža Ursuli fon der Lajen", dodao je Nordkvist.
Kiparski evroposlanik iz EPP Lukas Furlas, kopredsedavajući Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje EU-Srbija, rekao je da nasilje na ulicama Srbije mora da se osudi ako je ta zemlja i dalje na putu ka EU.
"Dužnost vlasti je da sluša svoje građane i dozvoli im da kažu šta žele, kao i da poštuje njihovo mišljenje", rekao je Furlas.
Furlas je dodao da građani Srbije zaslužuju "budućnost o kojoj sanjaju" i da je odgovornost organa EU da im pruži nadu za to.
Italijanska političarka Alesandra Moreti, poslanica Socijalista i demokrata, izjavila je da je u Srbiji jedna stvar sigurna - da nema vraćanja nazad.
"Poslednjih 10 meseci stavili su Srbiju na novi put sa kojeg je ne može skloniti njena vlast. Ovde se ne radi o podržavanju ili zaštiti nekog kandidata, već o očuvanju vrednosti", rekla je Moreti.
Austrijski evroposlanik iz redova Zelenih Tomas Vajc rekao je građanima Srbije da, ako žele budućnost za svoju decu, funkcionalne institucije i poštene izbore, moraju da izađu na kraj sa "autoritarnim režimom".
"To treba da uradite bez obzira da li želite da uđete u EU ili ne. Moramo da prestanemo sa politikom smirivanja i pomirenja. Hajde da se urazumimo", rekao je Vajc, koji je ranije dolazio u Srbiju, u svojstvu kopredsednika Evropske zelene partije (2019-2024).
Slovenački evroposlanik iz grupe Socijalisti i demokrate Matjaž Nemec rekao je da podržava građane Srbije u protestima i upitao koliko dugo EU još može da podržava "režim koji radi direktno i represivno protiv svojih građana".
play_arrow
