Štandard: Tramp ne krije da tuži da bi šikanirao protivnike

Preduzeća, političari i druge javne ličnosti često su izloženi medijskom izveštavanju koje im nije uvek po volji, i mnogi se odluče i za zloupotrebu zakona kako bi ućutkali kritičare, za takozvane Slapp tužbe, a među njima se trenutno ističe američki predsednik Donald Tramp, piše dnevnik Štandard.

Slapp tužbama se protivnici, najčešće mediji, fizička lica ili nevladine organizacije, zasipaju finansijski i vremenski iscrpljujućim tužbama da bi se  sprečilo učešće javnosti, a Trampova tužba na odštetu od 15 milijardi dolara protiv dnevnika Njujork tajms samo je najnoviji u nizu takvih pokušaja da realnost savije po svojoj želji i kazni drugačije mišljenje.

"Kada Tramp ne bi bio predsednik SAD nego samo običan sa svetom posvađani i starački tvrdoglavi penzioner, kolokvijalno bi ga nazivali 'tužibaba'. Tramp i njegovih više od 500 preduzeća bili su, ili su još uvek stranka u najmanje 4.000 različitih sudskih postupaka", piše austrijski dnevnik.

U većini građanskih postupaka, pre svega onih starijih, radi se o ekonomskim interesima, ali Tramp rado koristi tužbe i da bi ućutkao protivnike, posebno od kako je ušao u politiku, piše list.

Štandard napominje da Tramp nije prvi američki predsednik koji je na "ratnoj nozi sa slobodom govora i medijskim slobodama", i da je gotovo svaka prethodna administracija kritikovana da u toj oblasti deluje suprotno američkom ustavu.

"Ali postupanje Trampa, posebno u njegovom drugom mandatu, po obimu otvorene drskosti je nezapamćeno. Nijedan drugi politički kandidat, a kamoli predsednik nije nikada u tako masovno koristio građanske tužbe kao političko sredstvo kao što to čini Tramp", piše Štandard.

List piše da je još 2006. Tramp tužio Tima O'Brajana koji je u svojoj knjizi napisao da Tramp nije, kako je sam tvrdio, višestruki milijarder, već da poseduje najviše 250 miliona dolara. Tramp je proces izgubio, ali je zatim i sam priznao da je cilj tužbe bio isključivo da šikanira O'Brajana.

"Potrošio sam par dolara za advokatske troškove, ali su oni potrošili puno više. Uradio sam to da bi im zagorčao život, i vrlo sam srećan zbog toga", opisao je Tramp svoje motive za podnošenje Slapp tužbe.

Štandard nabraja da je, između brojnih ostalih tužbi, sledila 2020. godine tužba protiv CNN na odštetu od 475 miliona dolara jer je televizija njegovu tvrdnju da je pobedio na izborima nazvala velikom laži.

Tužio je i autore ankete koji su ocenili da je bivša kandidatkinja za potpredsednicu SAD Kamala Haris u prednosti u saveznoj državi Ajovi. Televiziju CBS je još i pre izbora tužio i tražio 20 miliona odštete zbog navodno manipulativnog intervjua sa Kamalom Haris. 

Među poslednjim velikim tužbama te vrste bila je i tužba protiv američkog Vol strit džurnala (WSJ) jer je list objavio da je čestitao rođendan osuđenom seksualnom prestupniku Džefriju Epstinu. Tramp je kao obeštećenje od dnevnika tražio 20 milijardi dolara.

Trampov bilans uspeha u takvim tužbama za klevetu je uglavnom šaren, piše dnevnik, dodajući da je na kraju najčešće stajao poraz, da je često i sam morao da plati odštetu.

"Iz bogatog sudskog iskustva, Tramp je očigledno jednu stvar naučio: Tužbe su uvek efikasno sredstvo pritiska, bilo u privredi ili politici. Čak i ako ne postoji razumna pravna osnova i proces bude izgubljen, već sama činjenica sudskog sporenja iscrpi protivnike i može da vodi njihovom zastrašivanju i ućutkivanju", ocenjuje Štandard.