SMO: Na dve trećine rečnih slivova prošle godine bili abnormalni uslovi

 Na samo trećini rečnih slivova u svetu prošle godine su bili normalni uslovi, saopštila je danas Svetska meteorološka organizacija (SMO), upozoravajući da sve nestabilniji i ekstremniji vodeni ciklus, koji oscilira između poplava i suša, utiče na društvo i ekonomiju.

U novom izveštaju agencije UN o stanju globalnih vodnih resursa navodi se da je to šesta uzastopna godina "očigledne neravnoteže" i da je dve trećine rečnih slivova imalo previše ili premalo vode u poređenju sa nivoom u periodu od 1991. do 2020.

Prošla godina je bila najtoplija do sada, što je izazvalo suše u Amazonskom basenu i drugim delovima Južne Amerike, kao i južne Afrike.

Sa druge strane, u centralnoj, zapadnoj i istočnoj Africi, delovima Azije i centralne Evrope bili vlažniji uslovi nego obično, uzrokujući velike poplave, navodi se u izveštaju.

Evropu su prošle godine pogodile najveće poplave od 2013, pri čemu je na trećini rečnih tokova nivo prešao visoke pragove poplava. Višestruki ekstremni događaji su u Evropi odneli 335 života i naneli 18 milijardi evra ekonomskih gubitaka.

SMO je saopštio da su tropsku zonu Afrike prošle godine pogodile neobično obilne padavine, u kojima je stradalo skoro 2.500 žrtava, dok je četiri miliona ljudi raseljeno.

Azija i Pacifik su pogođeni rekordnim padavinama i tropskim ciklonima, što je rezultiralo sa više od 1.000 smrtnih slučajeva.

Temperatura u gotovo svih 75 velikih jezera širom sveta bila je iznad ili znatno iznad prosečnih temperatura u julu što je uticalo na kvalitet vode.

"Voda održava naša društva, pokreće naše ekonomije i učvršćuje naše ekosisteme. Ipak, svetski vodni resursi su pod sve većim pritiskom i istovremeno ekstremnije opasnosti povezane sa vodom imaju sve veći uticaj na živote i sredstva za život", rekla je generalna sekretarka SMO Selest Saulo.

Rasprostranjeno smanjenje glečera u svim regionima dešava se već treću uzastopnu godinu. Prošle godine je izgubljeno 450 gigatona leda, što je dovoljno vode da se napuni 180 miliona olimpijskih bazena.

Usled tolikog topljenja leda, nivo mora se povećava za 1,2 milimetara na globalnom nivou u jednoj godini, povećavajući rizik od poplava za stotine miliona ljudi koji žive u priobalnim područjima.

Najveći gubitak leda zabeležen je u Skandinaviji, na Svalbardu i u severnoj Aziji.

Izveštaj SMO je procena globalne dostupnosti slatke vode, uključujući tekuće vode, akumulacije, jezera, podzemne vode, vlažnost zemljišta, sneg i led.

SMO podseća da se, prema procenama UN, 3,6 milijardi ljudi suočava sa neadekvatnim pristupom vodi najmanje mesec dana godišnje, a očekuje se da će se taj broj povećati na više od pet milijardi do 2050. godine.

U izveštaju se ističe da je neophodno poboljšati monitoring i saradnju u razmeni podataka.