U izveštaju o institucionalnim posledicama pregovora o proširenju EU, koji je sinoć usvojen sa 18 glasova za i devet protiv, evroparlamentarci su izneli konkretne predloge kako EU treba da se prilagodi "da bi postala više integrisana, efikasna i demokratska dok se priprema za prijem novih članica – dvostrani pristup koji se istorijski koristio u slučajevima proširenja", saopštio je Evropski parlament.
Proširenje je i istorijska obaveza i strateški prioritet za EU, istakli su evroparalmentarci, naglašavajući da proširenje mora da ostane proces zasnovan na zaslugama i da zemlje kandidati moraju da poštuju evropske vrednosti.
Izvestilac Sandro Goci rekao je da ova izveštaj jasno pokazuje da pravo pitanje nije da li EU treba da se proširi, nego kako osigurati da proširenje ojača Uniju.
"Cena nedelovanja je jednostavno previsoka i previše rizična. Reforma više nije izbor, nego hitna potreba. Naši predlozi postavljaju put ka efikasnijoj, više demokratskoj i moćnijoj Uniji, sposobnoj da brže deluje, govori jednim glasom i da osnaži građane. Moramo da reformoišemo Uniju da bi ujedinili Evropu", rekao je Goci.
Poslanici su pozvali na promene u donošenju odluka, posebno smanjivanjem oslanjanja na jednoglasnost u Savetu EU u oblastima koje zahtevaju sofisticiraniju koordinaciju. Takođe su pozvali na puno korišćenje postojećih alata, kao što je "pasarela klauzula", kao i na dalji razvoj Stalne strukturne saradnje (PESCO) za evropsku odbranu.
U izveštaju se navode principi i predlozi za prilagođavanja veličine i funkcionisanje Parlamenta, Saveta i Komisije kako bi se povećala efikasnost, osigurala demokratska zastupljenost i očuvala institucionalna ravnoteža u proširenoj Uniji, navodi se u saopštenju.
Poslanici su istakli da Evropski parlament treba da ima jaču ulogu u donošenju zakona i budžeta i ukazali na važnost međuparlamentarne saradnje i podršku EP u izgradnji konsenzusa i reformama koje prate pristupanje.
Među ključnim tačkama je reforma procedure zaštite vrednosti EU ukidanjem jednoglasnosti u procesu odlučivanja u Evropskom savetu i uvođenje jasnog vremenskog okvira i postavljanje Suda pravde kao arbitra u slučajevima kršenja.
Poslanici su ukazali na važnost narednog dugoročnog budžeta u procesu proširenja i potrebu za odgovarajućim merama zaštite.
Predložili su i ponovno uvođenje mehanizma "statusa posmatrača" za zemlje kandidate koji je korišćen 2004, kao i održavanje poverenja javnosti kroz kampanje komunikacije u cilju isticanja mogućnosti proširenja i borbe protiv dezinformacija i stranog mešanja.
O izveštaju će se raspravljati na plenarnoj sednici EP od 20. do 23. oktobra u Strazburu, a evroparlamentarci očekuju da će biti uključen u predstojeće reforme i razmatranje politika pre proširenja.
U saopštenju EP se navodi da su članice koje su se pridružile EU 2004. godine povećale BDP po stanovniku u proseku za 30 odsto, a da se rast prelio i na starije članice.
"Buduća proširenja mogla bi da smanje jaz između EU i SAD i da povećaju BDP EU do 10 hiljada milijardi dolara do 2035. godine. Očekuje se da reforme povezane sa članstvom podstiču stabilnost i ojačaju vladavinu prava u susednim zemljama koje se suočavaju s političkom nestabilnošću, istovremeno osiguravajući da Unija može da zaštiti i širi svoje osnovne vrednosti", saopštio je EP.
